Наша књижевност
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
где су облаци бели и меки.
ИСПОВЕСТ О ДЕТИЊСТВУ
1 = . Памтим године пожара и дима кад је мајка бежала у шуме са сестром у наручју и са мном на леђима.
А кад киша утули прегореле греде
кућа и кошара
и селом се проспе талас тужнога мира,
као вучица се мајка дому враћа .
и храви нас куваном копривом и лишћем од кромпира.
Шпроко је поље топличко, хоризонти су предалеки. Земља се с небом спаја тамо
Сестра од стрица-Тика у мајку се клела:
„То што ском видимо, толика је земља цела!“
8
Испратила ме мајка у школу, —
два сата хода обалом реке н кроз грање; у јанџику комад проје, трошка сира
и десет дрвцета за рачунање.