Наша књижевност
Исповест о детињству - 5 > - 429
Велика је варош Куршумлија,
и река Топлица —
већега града на свету нема.
Но, тесна је шкрипава скамлија и у њој чобанска душа задрема.
4
Гимназија је још већа школа -
и овде много господина има.
На сваком кораку капу скидам
и старијим ђацима.
Једно варошко ђаче за мном се смеје и гласно виче:
„Кад сељаци дођу у школу,
они као овнови блеје!“
Скривам се иза школскога зида
и, црвен у лицу, плачем од стида.
5
Родила се и прва љубав _
у пресним опанцима са дугачком жутом длаком и чакширама од конопљана платна;
а она: лако, бледо девојче у танкој хаљини коса јој је мека и златна.
Месечина ми је душу пила док ми суза образ кваси. Но, први бродолом покрили су таласи.
6
Пројуриле су године лутања и брига као птице-вране кад за облак зађу. Вратио сам се у село.