Наша књижевност

Исповест о детињству - 5 > - 429

Велика је варош Куршумлија,

и река Топлица —

већега града на свету нема.

Но, тесна је шкрипава скамлија и у њој чобанска душа задрема.

4

Гимназија је још већа школа -

и овде много господина има.

На сваком кораку капу скидам

и старијим ђацима.

Једно варошко ђаче за мном се смеје и гласно виче:

„Кад сељаци дођу у школу,

они као овнови блеје!“

Скривам се иза школскога зида

и, црвен у лицу, плачем од стида.

5

Родила се и прва љубав _

у пресним опанцима са дугачком жутом длаком и чакширама од конопљана платна;

а она: лако, бледо девојче у танкој хаљини коса јој је мека и златна.

Месечина ми је душу пила док ми суза образ кваси. Но, први бродолом покрили су таласи.

6

Пројуриле су године лутања и брига као птице-вране кад за облак зађу. Вратио сам се у село.