Наша књижевност

НОЋ НА МОРАВИ __ — Одломак из романа „Пуста земља“ —

Била је поноћ кад су излазили из дела и кренули низ аду пут воденице. Њихсв ред за мливо био је тек негде пред зору, али због велике навале морали су поћи много. раније. Сем тога, Гвозден је желео да проведе време у риболову на Морави. Лов рибе на остве била је његова стара страст, коју је наследио од оца, само за време окупашије је ретко кад ловио, а сад је ишао (чешће.

Старац је лежао на колима окренут лицем небу, ћутао је, дремао и трудио се да не мисли. Лежао је и Жалин, али је био будан и размишљао. Неко време мисли су му биле заузете кућом и школом, а после је усредсредио поглед на Гвоздена и питао се како да му · опет спомене да ће морати скоро да га напусти. Неколико пута је већ покушавао да заподене разговор о одласку, али се старцу, изгледа, није о томе говорило. Да би избегао тај немио разговор, увек је почињао с новим плановима, шта сутрадан да раде, куда опет да иду, шта баба ново да им спреми за јело. Ма да је био свестан да се време одласку приближује, није волео да о томе мисли.

Ноћ је била прохладна. Што се више удаљавали ад села, бивало је све овежије. Хладноћа је долазила с реке. Лака дрвена кола тресла су се по џомбама и увалама неравног летњег пољског пута, волови се кошкали и на час застајкивали, али се ипак помало одмицало. Кроз полусан и без неке веће потребе, Гвозден их по навици гонио и стока би се за неко време пожурила, да убрзо опет успори ход и настави по старом. Било је мрачно. Месец се некуд изгубио. Овде-онде жмиркала је понека једва видљива звезда. Ваздух је био | миран и проређен, ноћ тиха. Даље од села, пут де све више сужавао, | вијугао као змија кров пусто поље и губиа се у помрчиви. Лево= десно виделе се у мреку нахривљене и запустеле летње колибице и поред њих старе здепасте врбе међаше. Колибице су изгледале као згурене премрзле старице, врбе као поноћне авети, које су заплашујуће шириле своје оголеле дрвене руке. Ту и тамо чуо се непри–