Наша књижевност
УВОД У ДИСКУСИЈУ О НАШИМ ЧАСОПИСИМА
Оцјена коју је дао друг Радован Зоговић на |. конгресу жњижевника Југославије, када је рекао да наша литература заостаје за нашом савременом стварношћу и временски и квалитативно и квантитативно — важи још увијек. Али Радован Зоговић је сасвим правилно рекао још једну ствар која се понекад заборавља. Наша књижевност заостаје, али не зато што би она „назадовала или стајала на мјесту него што није напредовала и не напредује, није се гранала и не грана се онако брзо и богато као живот“. Ову је мисао требало подвући на почетку овог увода у дискусију ради оних (јер међу књижевницима има и таквих) који на развој наше књижевности, а аналогно томе и на развој књижевних часописа, гледају не само са скепсом, него и с извјесном малодушношћу. Не бих хтио да се овом приликом враћам на неке већ утврђене чињенице, већ изражене констатације као што је, на пр., констатација о споријем одвијању културне револуције од политичке и економске. Не бих хтио понављати оно што је већ речено о разним оптерећењима која наша литература носи из прошлости, иако конкретна и детаљна анализа тих оптерећења као и анализа позитивних традиција у многоме има тек да буде извршена. Не бих хтио да говорим о разним објективним сметњама које су уосталом дјеломично и преброђене. Битно је да се услови за наш културни развој, посебно за развој књижевности, крећу тако да све више можемо говорити о приликама у којима „субјективни фактор добија одлучујући карактер“, дакле, о сметњама које морамо и хоћемо пребродити.
__У нашој земљи на све стране буја живот. Књижевност би свакако морала не само да га обухвати, него да буде још и много више од тога. Она има, наиме, одређену улогу и у обликовању тог живота, у његовој изградњи. Знамо да смо још прилично далеко од извршења тог врло великог задатка. Али ако и кажемо да развој наше књижевности заостаје за опћекултурним развојем народних маса (сјетимо се само наглог пораста писмености, повећања тиража «књига и брошура, пораста броја читаоница, дилетантских и фолклор-