Наша књижевност

14 Књижевност

уска, а ипак је тако. Још нешто. Послиједњи бројеви који су у идеолошком погледу нешто бољи, уједно су и шири. Једна и друга појава свакако су у вези. Идеолошка чврстина омогућава већу ширину, она не сузује. Узели смо као примјер „Републику“ у којој половина чланова ДКХ кроз протеклу годину није сарађивала. Али ово се не односи само на „Републику“ већ и на „Књижевност, а и на остале часописе. У вези с овим питањем не би се могло говорити о „Мла„дости“ и „Новом дену“. „Младост“ има специјалне задатке који се разликују од задатака других часописа. „Нови ден“ се јавља у посебним приликама када се тек почиње развијати млада македонска књижевност. Потребно је нагласити успјехе „Младости“ на окупљању великог броја младих писаца, од којих се сви не ће развити, али међу којима има свакако становити број надарених људи. Кроз „Младост“ неки од њих почињу већ да показују и своју физиономију. Остале наше ревије објавиле су мали број нових имена. Оне

нису успјеле окупити око себе ни обухватити све старије писце који ·

су кадри да даду позитивне прилоге нашој књижевности. Ја бих рекао да ово окупљање — које је свакако наш задатак — а које ће извршити часописи који постоје или ови који ће се тек појавити зависи у првом реду од идеолошког учвршћивања наших листова. Оно што чврсту конструкцију неког листа може попунити и направити још у већој мјери ваљаном, на лабавој често виси као неприродно оптерећење.

2.) Већ смо набацили проблем актуелности наших часописа. Часопис који се колеба између ускости и расплињавања не може бити у довољној мјери актуелан. Док још увијек непрегледно богатство збивања из рата и из изградње остаје књижевно недирнуто, дотле се — то се наравно јавља скупа — већ помало (нарочито је то уочљиво код „Младости“) може опазити извјесно укалупљивање, шематизирање, свођење на неколико тема које се онда варирају на све могуће начине, а покаткад и непотребно форсирање натегнуте датум“ ске поезије која мора, ако ће одговорити сврси, бити исто тако до-

· живљена и умјетнички дана као и свака друга поезија. Тако ћемо, на пр. много пута наћи тему о почетку рата и доласку окупатора. Ипак почетак рата и долазак окупатора литерарно нису обрађени, јер оно што је дато више је или мање фрагментарно, епизодно. А зар ми можемо рећи да је Омладинска пруга адекватно обрађена у нашој књижевностиг Међутим баш због тога укалупљења има се утисак да се о њој писало много, поготово зато, јер о фабрикама, радним задругама, аграрној реформи, колонизацији, новим маши-

"ИВА ИРНННАНИНУ