Наша књижевност

Књижевност

нама, цестама, лукама не ћемо наћи готово ни слова. Одатле и утисак о књишкости наших ревија, о затворености многих књижевника међу "четири зида, о њихову непознавању живота. Заиста се не сјећам да је негдје објављено нешто из фабрике, из наше фабрике у којој је по први пут прорадио ослобођени радник и која коначно буја у свом развоју. Зар се ту може говорити о актуелности

Кад би се скупило све што је написано о народноослободилачкој борби, не би нас ни квантићтивно задовољило. Али не би нас могло задовољити ни квалитативно. Овдје издвајамо неколико познатих ствари које није потребно набрајати. Оно што изван тога остаје често је испод нашег могућег просјека, дано површно, фрагментарно, кроничарски или реторички, а свакако далеко од онога што би ти материјали захтјевали. Уза све то наша би оцјена била неправилна и крива, кад не бисмо подвукли да је кроз годину дана у нашим часописима објављена и по која квалитетна ствар. Али ми сада о томе не говоримо, јер то није ни издалека довољно за акту“ елност једног часописа. |

3.) На основу саме белетристике не може бити ни говора о акту“ елности. Успјела или неуспјела белетристика чини само дио листа. Питање критике, фељтона и прилога са подручја осталих друштвених наука свакако је посебно питање. Али једно је јасно, — да ни један часопис — нарочито у нашој данашњој ситуацији, — не може извршити задатак без планске критике. Ствар је та разумљива. Наша књижевност још доста осетљиво болује (што је и природно) од разних оптерећења из прошлости. Ново је још увијек у настајању. Са старим оптерећењима треба се даномице хватати у коштац, док не буду потпуно отстрањена с младог здравог организма нашега новог друштва, док књижевност не постане заиста одраз нове стварности и нових потреба. Исто тако треба тражити, откривати, освјетљавати сваку здраву језгру, гдје год такве језгре има; помоћи млађима и свима онима који то ново уносе. Ни један ни други задатак н6 може да се правилно изврши без критике. Осим тога наша књижевна и опћекултурна прошлост већим је дијелом неоцијењена или је оцјењена криво с једног нама непријатељског становишта. А како стоји с нашом критиком> Стоји тако да је осим нешто у Београду готово И немамо. Зато се даномице измичу критици ствари које би требало да буду не само критиковане него и жигосане, а с друге стране опет остају незапажена и многа позитивна остварења. Излазе, на пр» ве ома значајне књиге наших руководилаца Тита, Кардеља, и Ђиласа, јавља се одједном шест јубиларних издања Његоша (два нова пре-

~ ,