Наша књижевност

36 _ Књижевност

Нису имали шта да једу, јер су за вечеру потрошили све залихе хране што су имали у соби Крле и Мате, па Крле одлучи да иде и набави,

У кући није било никога, ходници празни, спратови празни, па Крле сиђе у подрум, био је сигуран да су ту сви. Још на првим степеницама осетио је задах зноја, мемле и нечега изгорелог. Цела кућа, више од четрдесет људи, жена и деце седели су, лежали и стајали, а сасвим у дну висила је икона (св. Михаила и горело је испред ње кандило. Сви су ћутали, чак и деца. Лица избезумљена, бледа и очи унезверене, руке подрхтавају.

— Крле! — зачу се шапат кад је Крле ушао, јер су га сви познавали. Е

= Где си тиг — упита жустро Младеновић, полусед и блед.

= У стану, = одговори Крле.

— Ти си луд! Најмањи шрапнел и ти би готов. ОВИ овамо, људи смо, па-ћемо сви заједно.

Крле ћути, треба набавити храну, али неће никако да остане свде. Зар Вању да остави дамогрг Не, то никако неће. А трговац Селић у великом и дугом капуту, необријан, прича Крлу:

= Ни овде не ваља! А шта опет човек зна где ваља!

Крле сазнаде на Немци врше претрес, прегледају цео онај блок кућа од Албаније до Космајске улице. И Крле застрепи да нису већ ушли у кућу и онда ће да ухвате Вању. Уви у хартију парче хлеба што је добио и потрча уз степенице, али у ходнику застаде. Кроз отворена врата видео је како се Немци постављају пред кућом. Сигурно ће да врше претрес, траже Вању. И Крле као без душе стрча уз степенице и затече Вању мирног, а кад му је објаснио, Бања је само махнуо руком и као старац Пека

— Ничево.

А Крле се плашио да не дођу Немци. Куда да беже» Правио је планове, гледао куда би могли да се извуку. И објашњавао Вањи, "ко оду некуда да се прави нем, па нико неће познати да је Рус. И дршће Крле, све чека — дад ће Немци, а највише га страх за Вању, па: је стално ослушкивао час на врата, час је стављао уво на под. У' почетку је чуо само цокуле како лупају далеко испод њих, па после све ближе, ближе. Јаучу врата, пуцају, трескају, јер су их отварали ногама и прегледали празне станове. Доћи ће и овамо. И Крле више није смео да чека, позва Вању, заједно се испеше на кров, па одатле уђоше у другу кућу која је била празна, сиђоше један спрат, поново се дочепаше треће куће. Никога нису срели, и Крле се