Наша књижевност

Ма У сар 4 са, ~ Ае Зала ЊЕ И Њљ А

- • 4 Књижевност

односа, захтева дела која ће уметнички снажно изразити величину борбе нашег човека, човека и друштва уопште за тај нови живот, за те нове људске, друштвене и међународне односе.

Драмска дела наших писаца, у већини случајева, нису доспела на позорнице. Не улазећи дубље у проблем драмског стваралаштва данас, несумњиво је и сама чињеница што се тако мали број писаца оријентише према продукцији драмских дела један од важних узрока заостајања и, може се рећи, застоја наше драмске књижевности.

Питање нашег савременог драмског дела није само питање наше књижевности. То је наш општекултурни проблем, захтев наших најширих народних слојева трудбеника и стваралаца, задатак чијем решењу наши писци морају неодложно да приђу са пуном друштвеном и уметничком одговорношћу.

Проблем критике, есеја, критичке рецензије, приказа и белешке 0 књижевним делима и културним и књижевним појавама такође је врло озбиљан и за наше часописе, а и иначе. Изванредан замах наше преводне и домаће издавачке делатности од ослобођења, проблеми теорије и историје уметности и литературе уопште и наше напосе, проблем драме, филмског сценарија, либрета итд. код нас захтевају врло живу и свестрану есејистичку, критичарску и рецензентску литературу и публицистику.

Велики број дела наших и страних уопште није забележен, ни у нашим часописима — а појаве као што су роман Шегединов „Осамљеници“ и извесне песме Оскара Давича на једној страни или на другој страни, песме Весне Парун и сличних наша критика није објаснила нити им је дала отпор који захтевају.

Један од основних недостатака наших часописа, поред осталих, јесте у томе што немају критичких и рецензентских прилога, што су мање-више успели или неуспели зборници белетристичких, уметнички мање-више успелих или неуспелих прилога а не културно-књижевне трибине које васпитавају, изоштравају критеријум читалаца кроз борбу за идејну чистоту теоретско-уметничких схватања и уметнички изражен садржај и тенденције развитка наше стварности, нашег друштва и нашег човека.

Питању интензитета стваралачке књижевне активности наших писаца, питање које се врло оштро поставља кад је реч о сарадњи у нашим часописима, који имају велике тешкоће око редовног излажења ако настоје да сачувају основни књижевни ниво, са још већом оштрином придружује се проблем њиховог есејистичког, критичког, рецензентског дела и сарадње наших писаца на њему.

су