Наша књижевност

ИЕ Ерт

ЛИКОВНИ ПРЕГЛЕД

УМЕТНИЦИ И ЛИК НАШЕГ ЧОВЕКА

Радови око стотине сликара, графичара и вајара, изложени на петој изложби Удружења ликовних уметника Србије, показују да се наши ликовни уметници више не устручавају од савремене тематике, та нису више у недоумици шта да изразе ликовним средствима, да су се отиснули од уско занатских формалних преокупација, и да су се мање-више озбиљно ухвзтили у коштац са савременом тематиком, тражећи за њу ликовни језик, То и није нека нарочита новива на овој изложби, јер се то опазило још на четвртој, пролећној изложби. То је била и каргктеристика сарајевске изложбе поводом отварања новосаграђене пруге Шамац— Сарајево, на којој су излагали уметници свих наших република. Показало се и то, да изложбе привлаче широку публику, да радови изазивају интересовсње својом тематиком, и да уметници велики број оадова успевају да пласирају на самим изложбама, јер држава, установе и организације откупљују све радове који ликовно казују нешто, Потреба за сликама, за скулптурама, за декорацијама великих јавних домова, за споменицима постаје из дана у дан већа, и наши уметници, уместо недоумице шта да сликају и вајају, осећају проблем како

да задовоље велику потребу и тражњу нашег друштва за квалитетним де-

лима. : Ликовни уметници Србије, као уосталом и ликовни уметници осталих република, релативно су продуктивни. Питање квантитета се још поставља и све ће се више постављати, али квантитет дела са савременом тематиком већ је толики, да се не поставља више само питање охрабривања за стварање, него питање, квалитета. О томе се може и мора говорити тим пре. што се већ опажају нови квалитети. Уметници већ у већини осећају, знају или назиру шта треба сликати и вајати, они се само још муче око тога: како. Неки, који се раније нису бавили фигуралним композицијама, осећају да треба да стекну нова знања како би могли дати фигуралне композиције. Неки, који су раније љубоморно гајили своје колористичке манире, осећају сад да је формалистички колоризам био врло скучен и неодговоран, да је врло озбиљна ствар наћи адекватне, изразите и карактеристичне боје за приказивање великих призора из херојске стваркости, диференцирати камен, земљу, СОпље, метал у пејсажу који човек мења, поставити људе у пејсаж и места градње, дати фигуре у одређеној средини и атмосфери, а пластично истаћи фигуре у њиховом значају и њиховој функцији — дати човека који мења природу, а да он не буде само детаљ у пејсажу или равнодушна фигура. Уметници се налазе и пред објектима којима многи од њих раније нису по-