Наша књижевност

ОСВРТИ

НОБЕЛОВА НАГРАДА

Жири у Шведској, одређујући Нобелове награде, покушавао је увек да се постави као врховни судија у оцени светске књижевности. Буржоаска књижевна тржишта истица-

ла су Нобелову награду као нај-_.

привлачнију етикету за пропаганду своје робе. Око ње се стварао блештави рекламни ореол. Писац, награђен Нобеловом наградом, извикан је на тим тржиштима за шампиона књиге коме је у Штокхолму додељена титула књижевног првака света.

Жири у Штокхолму доделио је ове године ту орекламну титулу, која се громогласно поздравља у здравицама на банкетима Пен клубова, француском — романсијеру Андре Жиду. Жири у Штокхолму није се бојао скандала. Скандал је сензација, а сензација је први пропагандни елемент у капиталистичкој реклами. Андре Жид као писац има два обележја која су врло видна, Он је с једне стране типично буржоаски декадентни писац, с друге стране издајник француског народа у рату, интелектуални поборник фашизма.

То што је Андре Жид типични буржоаски декадентни писац нимало није сметало жириу. Жири У Штокхолму одликовао се при додељивању Нобелове награде у то-

ме што је са системом награђивао_

писце који су били удаљени од здравих прогресивних Менага човечанства и од језгра живота њиховог народа. Олимписки критеријум жирија у Штокхолму, с КОЈИМ. хоће да надвиси историску епоху и делатност писца у њој, сасвим је од земаљске материје. Жири је Нобеловим _ наградама, – пропагандним ауторитетом тих награда, покушавао да осудјети ток прогреса човечанства изражен у књижевности, као и да створи идеолошке пометње у процесу борбе народа

. против капиталистичког угњетава-

вања. Тобожњим вишим, олимписким књижевним мерилом, фиктивним и у суштини мистификаторским, заклањао је своје врло тривијалне политиканске циљеве. Истина је била у томе да се одаСеру корифеји буржоаске литературе, у првом реду они са назадним идеолошким утицајима у књижевно стваралачком раду, да се створи око њих „Нобеловски“ ореол, да се ставе на олимписки пиједестал као углед младим писцима, да се читалачке масе оријентирају на литературу „нобеловских“ дела која су најпоузданија идеолошка заштита капиталистичке експлоатације и империјалистичких циљева. Награђујући Андре Жида жири у Штокхолму награђује декадентност у литератури и време када после страховитог разарања фашизма у прошлом рату народи траже