Наша књижевност

=

Хроника · И

ставника оних идеја који величају самоубиство као сублимни акт људског хероизма. Самоубиство је привукло Андре Жида фашизму чије самоубиство је имало ту карактеристику што су њему претходила масовна убиства почињена у избезумљеном злочину од стране фатвизма. Ту врсту самоубиства глорификује жири у Штокхолму путем Нобелове награде,

Са Нобеловог Олимпа испаљен је топ у славу света који се налази у матичном вртлогу, у славу претставника оних идеја које подожавају злочиначку мржњу према човеку и човечанству. Ничеанство и перверзно уживање у злочину привукли су Андре Жида фашизму који је приредио масовна убиства и злочине над народима на своме путу освајања света. То варварско уништавање човека и културе глорификује жири у Штокхолму путем Нобелове награде.

лије

ИВАН ЦАНКАР И ЊЕГОВА ПРАВДА

У исто време када у „најбољем од свих могућих светова, у Сједињеним америчким државама, У земљи „идеалне слободе“ државни одбор за испитивање противамеричке делатности, уз помоћ кју-клукскланова, прогони све књижевнике, уметнике и публицисте који су 34иста демократи и заиста Американци, у исто време док „изнаднационална“ установа за додељивање Нобелове награде за најбоље дело у служби мира, у Шведској, коју

амерички империјалисти сматрају

својом „неутралном“ базом, додељује награду кздајнику француског народа, сараднику и хвалоспевцу немачких окупатора, Андре Жиду, — англо-америчка окупа-

РА

циона власт у Трсту учинила је један карактеристичан потез своје културне политике. Забранила је извођење Цанкарових дела на трпћанском радиу.

То, дакле, није никакво чудо, нити нешто што изненађује и 32препашћује, али је то нешто што још више осветљава „слободу уметничког стварања и ширења информација“ коју проповедају империјалисти, Методи англоамеричких окупационих власти, слични нацистичким, познати су исувише. Империјалистичка „слобода“ прославља се исувише често салвама у живо месо и срце хиљада слободара, поборника демократије и културе. Но интересантно и апартно у овом случају забране Цанкарових дела је ово: у Лондону, у издању угледног предузећа „Пингвин-бук“, чије књиге излазе у десето и стохиљадитим примерцима појавила се на енглеском књига приповедака истог тог Цанкара. Има ли ту неке логике2 Има. За „културну“ енглеску јавност Цанкар, као велики писац, може бити интересантан. Издавањем његове књиге доказује се и нека широкогрудост, неки либерализам, нека „добронамерност“. Али на територији коју држе Англоамериканци као окупирану област, ускраћујући народу сва права, газећи све обавезе дате на конференцијама савезничких сила у току рата па и Повељом уједињених нација, Цанкар је опасан, он говори о праву народа, о правди, о слободи која се жели а која се може извојевати. А то је у супротности са схватањем длободе под стране империјалиста, јер Трст је по њима колонија, као што треба да буду колоније све оне земље у које могу да пошљу своје војске, своје гувернере, своје „посматраче“ и привредне емисаре, или у којима