Наша књижевност

78

уму у првом реду практичне циљеве, ми смо удесили распоред књиге тако да буде јасна и доступна сваком читаоцу, остављајући једној строго научној (библиографији примену једног одређеног научног система. У оваквом делу које нема другу сврху него да буде преглед издавачке делатности У једном кратком времену и нека врста каталога за брзу оријентацију, ми смо на првом месту водили рачуна о тој намени.“

Разумљиве су нам тешкоће на које је наилазила редакција при састављању библиографије за 1945 годину, јер је у тој години био почетак издавачке делатности после ослобођења, па није било лако сакупити из свих република податке о њој. Но узевши и то у обзир и похваљујући Југословенску књигу за овај подухват, не можемо се сложити са уредништвом где је распоред ове књиге о библиографији јасан и доступан сваком читаоцу. То он још није. Томе треба тежити и при оваквим саставима библиографија које нису ,сачињене, како каже уредништво, по неком научном систему, већ за чисто практичне циљеве,

Књижевност

Узмимо на пример само први одељак: марксизам-лењинизам. Издања Загреба и Београда су помешана, док су издања Љубљане стављена под рубрику „словеначки“, а Скопља под рубрику „македонски“. Нимало није јасно и прегледно кретање издања марксизма-лењинизма у свима народним републикама Југославије. Тираж и цену издања, ако већ нису могли да се добију потребни подаци, није требало обасути знацима питања, који су преплавили читаву књигу.

Распоред ове књиге је одвише непрегледан, сачињен више механички, неком архиварском методом, него смишљеношћу баш у сврху, ако не научних, оно праткичних циљева. Добија се слика смеше и разбацаности, нереда у рубрикама па и депласираности појединих издања у назначеним рубрккама. Такође има и грубих грешака у вези између регистра имена и издања. Систем који је спроведен у раду на тој библиографији је без солиднијег плана који би ишао за 4аснијим групнијим повезивањем

- објава издања и који не би био

само регистарски.