Наша књижевност

Хроника

кад је добила из Америке позив да да податке о своме животу за „Светеку биографску енциклопедију“, пише отворено писмо и лист Савеза писаца јој га објављује: „Анкета је толико подробна да се у њод чак пита о датуму моје свадбе или о девојачком презимену моје мајке, али нема у тој по-

дробној анкети главног питања: како сам ја — некад неписмена надничарка — постала државник,

посланик у Врховном совјетуг Сећајући се неке вратоломне „изузетне“ америчке биографије где је „човек из народа“ постао лорд, додаје: „._ Али моје дизање није изузетак. Ако је тај господин „из нареда“ постао лорд, ја сам се дигла заједно са целим народом. Ето у чему је суштина.“ Њено. писмо се завршава речима: „Наша земља страсно жели мир свему свету. Али никакве атомске бомбе — то вам велим ја, мати троје деце, — неће нас натерати да одустанемо од закона живота које сматрамо правичним, од нашег совјетског уређења.. Ако редакција „Светске биографске · енциклопедије“ зажели ипак да штампа моју биографију, ево је.“

Совјетски мајор довикује радију преко океана, поводом америчке радисемисије о закону по коме може бити кажњен свак ко назове свога суграђанина комунистом, ако овај то није: „Ако чините гадости, бар их не рекламирајте, то нити учвршћује вашу лажну „демократију“ и гнусно „правосуђе“, нити им повећава углед.“

Професор универзитета (Звавић) пита Кларка Формена, једног од гмеричких бораца за правичан однос према црнцима: „Можете ли да оћутите кад видите како се сенатор Билбо у својој књизи окомио на све који су се усудили да шти-

7

те црнце,... када именује и вас поред оних које назива „издајницима беле расе“! Совјетски професор, који ово не може да оћути ни отрпи, поставља смело сенатора Билбоа на своје место: „Књига Билбоа је — симптом опасне болести. Она шири отровне бактерије фашизма. Преко је потребно ствари назвати правим именом. Билбо је фашист, фашист амерички, он тежи да у ' Сједињеним Државама буде фашистичко уређење, које се ослања на расистичку идеологију... Сад је са обала Шпреје и Изара, из Берлина и Минхена, фашистичка теорија отскитала на обале Мисисипе и Худзона.“

Једном је у новембру „Литературнаја газета“ донела просто 0вакву песмицу, преведену са ЗЕЗН ског, од Расула Хамзатова:

Једном ујутру

Једном ујутру

питала ме мати:

„Сине, реци ми

хоће л бити рата.

Недавно сузе у сну сам видела, шум чула и притворила врата.“

„Не бој се, мама,

тај шум и шапат

нека не ремети твоје сне.

То жабе крекећу у језеру блатном,

хоће да заплаше

орлове,“

Д.М.

Југословенска библиографија 1945 године, — У издању Југословенске књиге изишла је Југословенска библиографија 32 1945 годину. У уводној речи уредништва дато је ово објашњење њене редакције: „Имајући на