Наша књижевност

Плати па носи. 103

имао да буде помагарчен па било који од ове две велике странке да победи, јасно је да су то редовно сами амерички грађани) али је чињеница да је после ове њујоршке магареће победе на свим омотима Бредли-производа била отштампана ласкава изјава новог гувернера, уз напомену да сада свакоме мора да буде јасно да Бредли-конзерве обезбеђују успех у животу. Овако зналачки потез је коначно уврстио младог Џона Бредли у озбиљне пословне људе. Шта више, један патриотски листић — који је, напоменимо узгред, издржавао синдикат фабриканата конзервираног меса — храбро је устврдио да је млади Џон Бредли љубимац читаве америчке нације и њена нада...

Џон Бредли је међутим наставио да ради, али и да весело живи, јер је већ тада дошао до своје животне мудрости да људи нису ради волова већ обратно. Учествовао је на аутомобилским тркама, играо је поло; чак је био награђен на једном конкурсу за најпроницљивије читаоце једног криминалног романа, који су још пре његовог свршетка имали да погоде ко је тајанствени убица. Када је требало да Џек Демпсеј у борбу са Европљанином Жорж Карпантјеом читавом свету докаже да Нови Свет има тежу песницу од Старог Света, Џон Бредли је неустрашиво склопио три опкладе 1: 100000 долара да ће Демпсеј победити. Оволику срчаност штампа је истакла као видни знак неугасивог америчког оптимизма и пожртвованог родољубља. Могу се извесни читаоци смејати колико хоће, али ипак не могу порећи, да човек који је спреман да на три места жртвује по 100 хиљада долара ради тричавих три долара није пун пунцат племенитог самопрегора! Знало се, додуше, да ће Карпантје, који је за неких петнаестак килограма био лакши од Демпсеја, подлећи — али ипак триста хиљада долара нису мачји кашаљ! А када је Демпсеј у нетвртој рунди просто премлатио лепотана Жоржа (који је за ове батине које је извукао добио толико, колико до сада ниједан српски писац читавог живота није могао да добије од својих књига), један делић америчке славе допао је и нашем јунаку. Бредли-конзерве су се још боље продавале. Новинари су опет од Џона Бредли тражили изјаве. И он се одлучно изјаснио да је против гумених ђонова, против европских филмова који одишу неморалом и песимизмом и против бољшевика, који су поклали више побожних руских попова него ли читаво предузеће Бредли досада оваца и говеда. Ма да су се фабриканти гу-