Наша књижевност

Рађање одлуке 119

Свакичас би питао изненада сад једног, сад другог лекара:

— Шта мислите ви о овоме, колега» Како сад да се извучемог

Чак је и са неким пацијентима о томе говорио. Било му је лакше кад би чуо да се и други запрепашћују.

— То је збиља нечувено! Изгледа да је народно здравље последња брига.

ИМ

Ара

Ме ПРВА КЕ с

Предвече је пошао да прохода, како је обично чинио кад је хтео |

да се среди пред какву озбиљну одлуку. Код дечјих барака угледа Ивановића и помисли да б= добро било да и њега позове и дау ходу то заједно претресу.

— Колега Ивановићу, хоћете ли са мном у шумуг

Ивановић је имао у својој вили још нека посла, али, помисливши да је он у расположењу кад се осећа потреба за чијом пријатељском близином пристао је.

Пошли су према шумарку с десне стране пута. Стевановићу су се чиниле мале шетње што их је обично правио у шуми под самим санаторијумом.

У почетку су обојица ћутали, преморени од посла и узбуђења које су тога дана имали. Ишли су један за другим уском стазом кроз ливаду. |

— Да ли сте ви, Ивановићу, кадгод били овде у шуми»

— Не. Био сам горе над баракама.

Стевановић се намсеја:

— Личимо на оне сељаке што цео век проведу крај реке, а ниједном се у њој не окупају.

Шумарак у који су зашли | био је пун стаза и коловоза који су се укрштали. Они су пошли стазом према југоистоку што је водила у густе четинаре. У шуми је било готово сасвим мрачно и потпуно тихо, али после десетак минута опет се разведрило. Избили су на неки пропланак на коме је поред четинара расло и неколико младих букава. У тамном четинарском зеленилу букве су деловале као уцветало шибље, толико је њихов лист био нежан, па чаки мирисан. Сишли су ту са стазе на наслаге сувог четинарског листа који се угибао при ходу и сели на тек оборену букову кладу. Стевановић се загледао у узрујани мравињак под буквом. Нека залутала последња светлост била му је пала на лице. Ивановићу се, погледавши га, учинило да има пред собом неког сасвим другог човека него оног што је ујутру викао у амбуланти. Лице му је било жалосно и некако истањено. Чинило се као да се од нечега препао,