Наша књижевност

124 Књижевност

После кратког времена заустављамо се пред скелом. То је пространа скела, права лађа. Ту је и кантина. Купујемо цигарете Кемел и Кока-Кола. А можемо такође да посматрамо облакодере и да размишљамо о ономе што се десило. Једно нам постаје јасно: они солидни табаци, као пергамент дебеле хартије, које смо тако брижљиво чували и на којима нам је амерички генерални конзул у Марсеју потписом и печатом одобрио ступање на америчко тле у циљу пропутовања за, Мексико — ти табаци не држе своје обећање. После искуства са француским концентрационим логорима у Вернеу, Сен Сиприену, Ле Милу и енглеским у Тринидаду сада треба да искусимо и амерички концентрациони логор.

Пардон — Елис Ајланд није концентрациони логор у уобичајеном смислу те речи. То је стара институција, која потиче из претконцентрационологорског света.

У доба свог оснивања, Елис Ајланд је служио у хигијенскопревентивне сврхе: као станица за карантин. Његове госте избацивала је међупалуба великих прекоокеанских бродова, који су из године у годину, са истока и југа Европе, доносили у Америку јевтину и покорну радну снагу,

После првог светског рата Елис Ајланд добија нову публику. То више нису људи шугави или болесни од трахома, они су, напротив, здрави, али усељеничке власти сматрају њихове идеје опасним и заразним.

У години 1919, када су штампа, државници, Конгрес и Сенат по први пут пустили са ланца баук бољшевизма, пуни се Елис Ајланд радницима и интелектуалцима који су дотада живели у Америци — а који су одређени за протеривање у стари свет,

То је све што о овој институцији могу да ишчепркам из свога сећања док се наш сплав широко и брзо преко блиставе воде њујоршког залива приближава Елис Ајланду.

Тамо сам провео три недеље.

Како да опишем шта је Елис Ајланд»

Географски посматрано, Елис Ајланд је острво. Острво је мало. Положај му је идеалан. Испред њега уздиже се камено горје ЊуЈорка, Менхетн. Између њега и копна је море, са својим лађама у вечитом покрету. С десне стране стоји кип слободе. Али све то и Менхетн, и море, и лађе и кип слободе — „гост“ Елис Ајланда може да види само у извесним часовима дана — у време шетње. У осталим часовима одвија се живот — заточеника, интернираног,

'