Наша књижевност

Елис Ајланд 123

Ово место из Стефенсових мемеара пало ми је на памет у тренутку кад је наш брод пристао, у сенци облакодера, а стјуарди су нас учтиво замолили да са својим исправама изволимо у салон. Да нису и овде од Чаплинових времена увели изоловане просторије2

Улшли смо у салон. На столовима, на којима су синоћ на опроштајној забави биле лакрдијашке капе, бучне чегртаљке и дречаве трубе, сада лежи капа усељеничког инспектора украшена грбом и сури досије.

„Изволите сести!“ гест и поглед усељеничког инспектора љубазни су и благонаклони. Он се маши за једним досијеом. Да ли су акта, која садржи, девичански чиста или су пуна података — истинитих или измишљених — о мом животг То ће се ускоро изнети на видело.

Испитивање је кратко. Задржава се само на једном месту, али ни ту дуго: на Шпанији. Да ли сам од онда када сам припадао интернационалној бригади променио мишљење»

„Тћапк уош“, каже он и отпушта ме са истим благим смешком.

Процедура је, дакле, завршена. За неколико тренутака примиће ме чаробни град Њујорк. Нема гумених палица, ни Чаплинове. судбине усељеника, ни Стефенсових изолованих просторија. Па чак ни оштрих речи. Устајем помало збуњен. Зар се збиља од Чаплиновог доласка у овој земљи нешто променило набоље»

Али тек што сам се одмакао неколико корака, сетих се да сам своје исправе оставио на столу. Пожурих натраг. На мојој столици седи „следећи“.

„Ваше исправер“, усељенички инспектор диже поглед, који је као да ме види први пут у животу. „Ваше исправе биће Вам предате.“ Убрзо сам дознао шта значи оно „предате“. То значи — Елис Ајланд. Љ

Онамо се возимо таксима. Многим таксима, јер ја нисам једини који сада у пратњи полицајца сме да ступи на америчко тло само транзитно — транзитно за Елис-Ајланд. Са мном се возе сви моји сапутници — антифашисти из свих земаља Европе, који су отпуштени из француских концентрационих логора пошто су поседовали · мексиканску визу. 5

Возимо се дуж пристаништа. Изнад наших глава тутњи метро. „ММејсоте !п Ме Уогк, — добродошли у Њујорку — то мој сапатник Кони гласно чита натпис на једном аутобусу што вози испред нас. Чак и наш полицајац мора да се смеши.