Наша књижевност

133

број пет, тела погинулих младогардејаца. МИ у току тих десет дана мајке погинулих нису се одвајале од отвора окна, примајући на руке унакажена тела своје деце.“

У исто време ископана су и тела (Олега Кошевоја и Љубе Шевцове и сахрањена у присуству Олегове мајке и масе народа.

Из те рањаве и драматичне средине један совјетски ратни дописник упутио је у Москву телеграм Централном комитету комсомола и обавестио га да се у тек ослобођеном Краснодону налази обиман материјал о раду илегалне омладинске организације „Млада гарда“, која се организовано борила, за време окупације, против непријатеља, Централни комитет комсомола одмах је упутио у Краснодон специјалну комисију да испита сав

6 тај материјал и да расветли рад организације и сваког њеног члана.

После тромесечног рада. комисија Централног комитета комсомола вратила се из Краснодона у Москву са извештајем о раду „Младе гарде“ и с документима сакупљеним _на терену. Три тома докумената говорила су о борби коју су омладинци водили против окупатора, о њиховој ватреној љубави поема совјетској отаџбини и о мржњи према фашистичком окупатору, о зверском поступку по казаматима гестапоа, о јуначком држању комсомолаца на саслушањима и о њиховој јуначкој смрти. Сва та документа савесно су проучена, испитана, сваки детаљ проверен. И добио се истинит лик сваког појединог члана: на чело дуге листе славних комсомолаца из Краснодона, од којих је свега њих неколико остало у животу, стављена су пет имена, пет имена данас позната сваком совјетском човеку: Олег Кошевој, Сергеј Тјулењин, Иван Земнухов, Уљана Громова и Љубов Шевцова. Тим омладинцима и омладинкама, најхрабријима међу храбрима, додељено је указом Врховног совјета посмртно звање хероја Совјетског Савеза.

Али је још нешто требало учинити, Не само овековечити успомену на имена ових младих хероја, него и васкрснути њихове ликове, оживети њихове животе, приказати њихову племениту мржњу према непријатељу, мржњу према онима којима је био главни циљ да униште све оно што човека чини човеком, и, најзад, њихову пламену и страсну љубав према совјетској домовини, која изграђује људе у идеји социјалистичког хуманизма и вечног људског напретка. Требало је све то предузети, да би се што пре вратило совјетском народу оно што је он, што је његов живот условио, однеговао и изградио, оно што је непријатељ веровао да ће моћи да уништи, да закопа, бацајући краснодонске комсомолце у таму једног рудничког окна. Требало је вратити, кроз реч, кроз истините и просте речи, његово велико дело __ херојски живот младогардејаца — да би то велико дело совјетске земље продужило да живи — као што су некада кроз песме народних певача живели подвизи народних јунака — у срцу и свести милиона и милиона луди, и да би наставило да бодри и да крепи нараштаје за нове подвиге у рату и миру.

И Централни комитет комсомола одлучио је да заинтересује за живот н дела краснодонских младогардејаца неког од совјетских писаца, који ће саопштити народу каквим су ведрим и радосним животом живели они некада у слободној совјетској отаџбини, да исприча њихову самопрегорну и драматичну борбу против завојевача и њихову трагичну и херојску смрт.

Тог великог и одговорног посла прихватио се Александр Александрович Фадејев, борац и писац, који — како пише један његов критичар — „није