Наша књижевност

142

нак, Ђорђе Јовановић се одазвао позиву Комунистичке партије, и учествовао у првим борбама против окупатора у Србији. По преласку наших главних снага из Србије у Санџак и Босну, Ђорђе Јовановић се са задатком вратио у Србију и, тешко болестан, илегално опет дошао у Београд. Када је прездравио и добио везу, Ђорђе Јовановић се вратио на Космај, као један од руководилаца партизанског одреда, где је убијен у мучкој заседи, од руке окупаторских четничких плаћеника. Поред рада на публицистици и књижевној критици, у којој је био скерлићевски плодан и активан, Ђорђе Јовановић се, као узгред, бавио и писањем романа. Још две или три године (пре рата, у кругу својих најинтимнијих пријатеља, он је читао одломке једног романа (да ли „Хроника о Поповићима“ 2), у коме је приказао нагли трговачки успон београдске чаршије, која је имала своје радње у Душановој улици. Од тог романа, који је по свој прилици био довршен, нема ни трага у његовој заоставштини, "коју је просејала брутална рука Специјалне полиције. Но међу рукописима који су се налазили код његове мајке и његових пријатеља нађен је и сатиричан, памфлетски писан роман „Плати па носи“, који по узору старих сатиричних романа, које је већ Жид опонашао, носи обележје сотије. Само док је Жиду облик сотије послужио да се одвоји и удаљи од стварности, да би могао дати своју апстрактну сатиру замишљеног и нестварног света, Ђорђе Јовановић се послужио тим обликом да би, попут Филдинга или Волтера које је толико волео, јетком сатиричношћу изобличио реалну стварност. Радња ове сотије

Књижевност

одиграва се у Америци, коју писац узима само зато што је сматра класичним "обрасцем капиталистички организованог друштва. Као што се може видети и из објављеног одломка, у овом сатиричном роману се не раскринкавају само реални друштвени односи, но се истовремено указује и на наказно дејство тих односа на саме људе који их подржавају и користе.

Фе

Уз „Увод у дискусију о нашим часописима“. Чланак М. Франичевића „Увод у дискусију о нашим часописима“, објављен у прошлом броју „Књижевности“, прочитан је као уводни реферат за дискусију о нашим часописима на састанку пленума управе Савеза књижевника Југославије. Редакција „Књижевности“ објавила га је руковођена намером да се у часопису дискусија развије на ширем плану — и позива сараднике да у њој узму учешћа својим чланцима о томе питању. БРИГА ЗА ОМЛАДИНУ У БУГАРСКОЈ

Централни комитет омладине поклања много пажње свима омладинским питањима. После конкурса за најбољу причу, скицу и песму са темом из омладинског живота, донео је одлуку да 'крене _ један културно-политички ои књижевни часопис, који ће заступати све културне, научне и политичке интересе омладине У њему ће се моћи јављати нови омладински писци. Часопис ће помагати окупљање и развој младих писаца, сликара и новинара. При Централном комитету је створен и књижев-

о