Наша књижевност

БЕЛЕШКЕ

УЗ ОДЛОМАК РОМАНА „ПЛАТИ ПА НОСИ“

У овом броју доносимо одломак из сотије Ђорђа Јовановића „Плати па носи“, која је, сачувана У оригиналном рукопису, нађена У књижевној заоставштини овог Млалог и даровитог писца, чији је живот брутално пресечен у тренутку када је писац имао за собом једва пет-шест година одговорне и истинске књижевне делатности, Ђорђе Јовановић припада оној групи наших напредних писаца, који су се формирали у револуционарном покрету којим је руководила Комунистичка партија. Једно кратко време, по завршеној средњој школи, Ђорђе Јовановић припадао је надреалистичком покрету, који га је привукао својом назови-левичарском модернистичком _— екстремношћу и с којим је и он сам, у више наврата, доцније жустро и критички разрачунавао. Већ и у то време Ђорђе Јовановић повукао је практичке консеквенце из својих уверења, и тако је доспео на робију, где своја револуционарна уверења проверава и осмишљава научном идеологијом радничког покрета. По повратку с робије, 1936 године, он развија необично плодну публицистичку и критичку активност у тадашњим напредним часописима („Књижевни савременик“, „Преглед“, „Израз“, „Наша ствар-

,

ност“, „Живот и рад, „Уметност, и критика“), најчешће под псеудонимом Ђ. Даничић. Поред низа публицистичких чланака, књижевних приказа, полемика и огледа, објавио је засебно и своју студију 0 Андре Жиду, раскринкавајући књижевни немар декадентног индивидуализма. Једак полемичар и проницљив памфлетист, Ђорђе Јовановић је у низу својих написа дао значајан допринос раскринкавању великосрпске идеологије (Слободан Јовановић, Велмар Јанковић, Владимир Дворниковић), модернистичке декадентности (Драинац, Манојловић, Винавер, Туфегџић), лажног реализма (о домаћим ратним књигама), као што је, студирајући развитак србијанског друштва у Х1Х столећу, почео с објављивањем низа огледа из наше старије џи новије прошлости (Матеја Ненадовић, Лаза Лазаревић, Бранислав Нушић) -итд. итд. У сталној опасности, непрестано гоњен, он је, покушао да среди свој критички рад у три књиге: „Од Доситеја до Диса“, „Десно и лево“ и „Против обмана“ и за сваку, у очигледној журби и без унутрашњег мира, написао велик предговор. Поред познатих и објављених написа, те књиге садрже, по плану који је писац направио својом руком, и мањи број рукописа, који ни до данас нису нађени. Када је, у лето 1941 године, дигнут народни уста-