Наша књижевност

ми

А и а ве

св.8, год кат ЋЂЕОТРАТ МАРТ 1948

О СТАРИМ И МЛАДИМ ПАМУКОВИЋИМА

Одломак

Од оног августовског дана кад су уз пуцњаву топова и пушака, а затим уз звуке војне музике ушле прве аустријске трупе у Сарајево, заредале су новости, промене и догађаји, који су реметили и мењали дотадашњи живот и у вароши и у појединим породицама. То је важило и за Памуковића кућу.

Још исте јесени деси се велики пожар у Латинлуку. То је била последња од великих „јангија“ које су периодично унесрећавале Сарајево, као и куга и колера. Пожар је и потекао из Памуковића хана. Тај хан се протезао од Латинске ћуприје па све до Ћурћилука. То је управо била једна гомила зграда, дрвених дућана, штала и остава, сабијена око старинске али тврде зграде хана и повезана са њом запуштеним, блатним авлијама и влажним пердама. Истина, остала је неоштећена Памуковића магаза у Ћурћилуку као и њихове две велике куће у Ћумурији, на другом крају Латинлука. Али тај ударац је био велик, иако се стварни губитак крио, јер га у оној општој забуни и несрећи, где је до кошуље погорео толики свет, нико није могао тачно да одреди. Свакако, неколико месеци после тога пожара умро је стари Петар Памуковић, ћутке и мукло као што је и живео. А идућег пролећа изненада се разболео и за неколико дана издахнуо и средњи од браће Памуковића, Стјепан. Како није имао деце, његова жена је одмах напустила кућу и отишла у род. Остала су два брата. Никола, ожењен и са једним мушким дететом које се родило уз саму окупацију, и млађи брат Филип, још момак. Иначе, кућа је била пуна женске чељади. Ту је била стара Памуковићка, па Николина жена Невенка, па две неудате сестре, Мила и Ана, па тетка Анђа, па још неке з даље родице и сва женска послуга, многобројна као што је била у 45 најбољим временима. а ;

Идућих година живот се у тој кући наставио, наоко непромењен. Памуковићи су радили и трговали, али згариште њиховог хана стајало је онакво какво је освануло сутрадан после великог по-

Манеа

А

А и ба Каћа

ње

2 ~