Наша књижевност

_ Књижевност

И тада су

ове њиве

сваке зоре погледале,

са свих страна дуго звале заман звале

жетеоце.

Те године земља рана пуста за њих није знала, до снаге је подизала само борце,

само борце!

Ој, ти поље, ти широко, вековима снима ткано, знаш ли песме којима си тада било повијаног

–.

Од германских смртних мука и четничког мучког клања, од усташког арлаука

и јуначког умирања земљом широм

ко пучином

шуморише мора жита, земљом широм

ко пучином

кроз вапаје и уздахе изгреваше само име,

светло име друга Тита. ·

Ој, ти поље, ти широко, вековима снима ткано, знаш ли песме којима (си тада било пови јанор

Да би наша деца

гладна_

опет тобом заиграла,

и да мати не би очи

у самоћи

исплакала, | =