Наша књижевност

Хроника · 241

угњетавају и понижавају човека страдају и лица у „Коштани“: те наказне прилике и ужасна друштвена стања унесрећују Стојана, који упућује по-

руку својој мајци: „Беше моје!“, они избацују из живота Коштану и бацају

је на „мокру земљу, на голи камен" да се на њима суши, да гине, да вене

поред безличног мужа за кога је силом удају, а од Митка, који толико жарко

воли живот да ће и у гроб са отвореним очима да легне, створили су бившег

човека, бекрију, који се повлачи, на крају комд“ у дим и пепео. =

Чини ми се да би редитељ, приликом стварања сценског тумачења „Ко- и

штане“, морао да стави у основу своје уметничке концепције те страшне

и чудовишне друштвене односе, који изобличују, као што би и читав свој

] редитељска рад морао да прожме топлом и поетском љубављу, коју писац ј гаји према човеку. (У једном интервјуу на неколико година пред своју смрт, свакако јединим који је дао за живота, Бора Станковић овако се изразио

о својој уметности: „Моја је концепција уметности проста: једна уметност

ако не покрене нека племенитија осећања у вама — није уметност. Друго,

сна треба да чини да заволите своје ближње“.) 5

даља са лучи и МУ а НОНАНЕАЕНА

Гошић је доиста потчинио песме тексту, али игра глумаца није проинзилазила из суштине текста. Код Боре Станковића — по речима Милана Ђогдановића — „све се дешава испод повошине. Кажу да има таквих усталасавања у морским дубинама. Доле, хаос, а горе на површини једва приметна језа, мало магле на огледалу, мало црно-модре боје на светлом плаветнилу пучине“ На нашој сцени, међутим, буре је било у изобиљу, али не те подводне буре, него буре у размаханом гесту, у вици и патетици, у распеваности. Од текста се није полазило. А требало је поћи не само од текста, наго и од под-текста, од „подводне струје“ — како су под-текст назвали Станиславски и Немирович-Данченко. Основа за сценско тумачење Бориног дела баш је, изгледа ми, у под-тексту. У оном пригушеном, притајеном, али силовитом под-тексту, бременитом од поезије, у под-тексту који снажно кључа иза речи, пропиње се између речи, трепери у паузама, = грми или цвили иза недоречених излива страсти, иза искиданих и недо- | вршених реченица, које су често само вапај или узвик. (Московски худо- 5 жествени театар схватио “је „специфичне одлике Чеховљеве естетике“ и 5 сдгонетнуо „једно од њених основних начела: скривеност лепоте у свакидашњем“. Ту лепоту изнели су на сцену „художественици"' кроз под-текст. – Они су иза сваког геста, иза сваке речи и сваког поступка показивгли ту у „неприметну лепоту. — А какве су специфичне одлике Борине поезије» Како да се оне изразе2 Како да се изнесе на сцену богатство под-текста У „Коштани“2) У

Поставља се, наравно, питање: како сценски приказати у „Коштани“ друштвене. односе при којима се развијао живот врањских трговацаголемаша и како изнети процес уништавања људи и свега људског у њима под дејством тих односа»

И ти односи и њихово страховито дејство снажно избијају из текста.

Зар се ти односи не одражавају у тешкој атмосфери хаџи Томине кућег

Ј Згр се јасно не испољавају у понашању хаџије према жени, деци, према газда-Арси, према воденичару-чивчији, према циганима2 А дејство тих односа –

к —- оно је главна нит драмске радње. То је уништавање Коштане, једине

| личности у комаду која, захваљујући своме пореклу, младости и заносу,