Наша књижевност

Ми И а

266 ; Књижевност

А Шандор Петефи, песник демократске револуције 1848, певао је: „И ја учествујем у боју. Ја сам командант,

А песме моје мој одред, М сваки стих, реч свака војник.

Хоће ли ме надживети песме —

Такво питање нг задајем,

Но знам да понекада треба Војник да гине у боју.“

Песник који није жалио живот, песник који није рачунао хоће ли његови стихови доживети вечност, него је све дао народу и борби, песник дубоко емотивних акцената љубави и чежње, песник сликар природе своје домовине, песник пророк олује што ће збацити окове, песник певач највеће борбе свога народа за слободу, борбе која је пламтела у Европи угушених устанака, — доживео је трајност иако је своје стихове слао да гину, или је управо зато вечан што је своје стихове слао да гину за највеће идеје, као што је и сам погинуо за њих. -

ЈОВАН ПОПОВИЋ