Наша књижевност

| |

2721. Књижевност

— Еј, и ти за њима! — окоси се Баук и тако га пресијече погледом, да месару онемоћаше ноге и клонуло закључи:

— Пропао сам!

Видећи како јој се крчма нагло празни, жена закука:

— Не, Бауче, Немој их овдје! Гони их даље, даље од моје куће!

— Да се нијеси макла одатле! — окрену се Баук и прикова је за столицу.

Кад је мала поворка већ одавно замакла у блиски шумарак остављајући иза себе замрлу механу испред које су кљуцале ко-

„Коши, на нужнику, поред крчме, опрезно шкрипнуше врата и на

њима се помоли механџија Коста. Без капи крви у изглоданим упалим образима, механички поправљајући „трегере“ на раменима, он опрезно додирну земљу меком разгаженом папучом и прошапута:

— Господе, господе, сачувај и заклони од напасти!

— Так, так! — кратко одјекнуше два пуцња повисоко у шуми, а престрашени крчмар трже ногу као да је стао на жеравицу, баци плах поглед према буквику и клисну некуд иза куће.

Узбуњени четници који нијесу ни слутили да ће се Баук појавити на самој главној цести, предвече су забуном отворили ватру на четворицу Талијана који су се враћали из шуме. Тројица су убијена, а четврти се некуд без трага изгубио. Тек сјутрадан, кад су претресли буквик иза шуме, нашли су, поред самог путељка, лешеве талијанског официра и месара Јованића које је Баук постријељао.

— И ону тројицу Баук је убио, то да знате! — оштро је припријетио својој чети бивши наредник Тривун. — Ко шта писне, не гине му кугла! Јеси ли чуо, ти, бјелобрки>

Доведени у војводин штаб, престрашени механџија и његова жена нијесу умјели ништа да објасне. Жена је причала да је бауковаца било „вражји свијет“ и да су је до зла бога убили, док је Коста тврдио да је из свог склоништа видјео двојицу с „машингевером“, а колико их је још било, бога питај.

Рањени оперативац, сув и намрштен, махнуо је нестрпљиво с кревета:

— Нема ту шта да питаш ни бога ни врага. Има их још свега шесторица и квит!

А кад су Коста и његова жена већ отперјали низ цесту једнако се пред неким правдајући и објашњавајући, Врањеш се подигао с кревета и бодући упалим сјајним очима раширену карту, стао је по њој љутито да чврка прстом.