Наша књижевност

Смрт мајора Баука 273

— Ево, Крајишници су већ на граници наше територије, и упорно се помичу напријед. Раде, упамти добро: ако ми Баука раније не ликвидирамо, а они случајно продру овамо, свршено је. Баук ће постати језгро око кога ће се мобилисати и у нартизане отићи све што је незадовољно с нама. И посљедњи ће балавац отићи, буди сигуран.

— Знам. Банда је то сељачка. Зачас преокрене.

— Да, да, преокрене! Баук је и данас херој за ове подмукле кожунлије, за ове јарце, а ми сви — господа, власт и шта ти ја знам. Да нам још није овога нашег наоружаног башибозлука и Талијана, видео би ти свог свеца.

— Е, вала ће им Баук изићи на нос, кад им плане читав онај заселак иза Костине механе, — љутито промрси Раде затежући блузу.

— И добро је, што смо тражили од Талијана да га спале. Сад ће се свак добро предомислити прије него прими Бауковце на конак.

Приликом похода на осуђени заселак, талијанска казнена експедиција била је изненада нападнута на улазу у тијесан кланац у који је увирала цеста, губећи се у зелевилу. Чим се са стрме стијене огласио први митраљески рафал и припуцале пушке, Талијани су се усколебали и стали да бјеже расипајући се по врбицима и стрмим обалама поред потока. Тек онда кад је лака артилерија, уз помоћ неколико танкета, обасула засједу концентрисаном ватром, колона се, осокољена, искупила и кренула напријед. У претходници је ишао Тривун са својом четом. Сад већ у чину поручника, са новим еполетама, уплашен малопређашњом пуцњавом и због тога љут као змија, он је с револвером у руци ишао на самом челу своје чете, да покаже „мачкарима“ како се не боји ни Баука ни смрти.

— Ево, Тривун им својим грудима отвара тенковима у режао је он кроз чврсто стиснуте зубе, распет између страха и самољубља. Онај бјелобрки момак-дугајлија, климајући негдје на репу чете, често се обзирао на танкете позади и забринуто отхукивао кунући Талијане и своју висину због које ће једног дана остати без главе. Али ипак, и поред свега страха и бриге, није пропустио да задивљено пришапће другу поред себе:

— Е, јест сигуран Баук, ћаћа ли га његов. На оволику силу ударити. Их, с такијем бих ја волио ратовати!

Док су четници по засеоцима и путевима око кланца све исплели засједама и узалудно трагали и хапсили, дојурио је једне