Наша књижевност

Ди И АЕ У ба ме И у ри а фи И ИМРЕ Ку

пар И А Ава РМ пи БИН РА И ИРА о о ИУ РЦ Ра

274 Књижевност

вечери у штаб неки Тешановићев рођак, и сав задихан, гутајући ријечи, на прекиде испричао како је Баук заноћио у једној осамљеној колиби повише самог села у коме се налазио војводин штаб.

Чврсто ухвативши сељака за пеш од гуња, оперативац Врањеш уносио му се у лице и питао строго и љутито:

— А ти си га видео, ти— својим очима»

— Видио! — уплашено је потврђивао сељак. — Има их неКОЛИКО. — Сви су тамо — па да. Колико их је, јеси ли избројаог

— Шта ја знам. Видио сам двојицу-тројицу пред колибом, чисте митраљез.

— А Баук» Познао си газ

— Чини ми се и он је био — мрсио је сељак већ несигурније, — али ко ће у сутону баш тачно погодити, био сам подалеко за буквом. А браћу Јеличиће познао бих, вала, у стотини људи, у 060јице кожне капе.

Сељака су задржали као водича за војводину заштитницу, а на све стране растрчали су се из штаба курири, да сазову околне чете. По видној и мјесечној ноћи, у великом кругу око пољане на којој се налазила колиба распоређивале су се четничке чете уз пригушен шапат и звецкање оружја. Најзад је, послије дугог договора и преношења наређења, почело лагано привлачење према рубу пољане.

Пред саму зору Бауков стражар, један од Јеличића, нешто се узнемирио и усходао око колибе, ловећи изоштреним увом ријетке и необичне шумове у сумњивој тишини прохладне ноћи. Мјесец је већ био зашао и тама се згуснула пред зору засјењујући му и варајући очи. Мешкољећи се и шмрцајући од зиме, момак се без разлога

растужио сјећајући се постријељане родбине и било му је жао што

сад није у колиби поред брата. Ноћ је, из таме као да вреба нешто издајничко, човјеку се слуте разне непријатне ствари и сад би, ипак, најбоље било да је брат поред њега.

— Шта је то, као да пуче грана» — пренуо се младић — добро би било да пробудим Баука... Ех, баш је ноћас у ме ушло зечије срце. И све се нешто Сал родитеља, гињеника, мртвих. Није то добро.

Негдје у дубини шуме зарза коњ и тај недалеки глас испуни стражара неугодном језом. Скоро трчећи обиђе колибу и на самим вратима сукоби се с будним Бауком. у