Наша књижевност
у АЕ 5 МИА ВИМЕ РАЈЕ УРА И И РА НОРИА ИЕ БИ ЛАА Ла И РИМ % - ;
292 - _ Књижевност
— До воде султан, преко воде ћесар, а у вилајету једни су Турци, други раја. Изнад свију, поред султана, везира, паша, стоје владике и чорбаџије. Тако је било досад, па тако треба и да остане, — закључи ћир-Теофило, али мало после опет га поче копкати мисао о рату. |
Ћир-Теофило је слушао од оца какав је рат и мрзео га, бојао га се. Рат је носио буне, реметио трговину, кварио новац. Војевање је, по његовом дубоком уверењу, било згода за арамије, нераднике, чурук-људе да се насите, набекријају, наотимају новаца, наносе добра рува и оружја, наобљубе туђих жена, што иначе у миру не би МОГЛИ.
Кад би људи пред њим помињали турске зулуме и хришћанске цареве у чију су се помоћ уздали, он је то примао на једно ухо, а на друго пуштао. Какав зулумг — чудио се он. Треба: се само држати реда. Ако си раја, буди права раја; чак и највећа фукара ваља само да се држи свога, одвајкада утврђеног фукарског реда, па ће јој бити добро. Њега нису бунили ни гурави, ни слепи, ни луди; требало је само да се нико не противи својој судбини, да се снађе и смести у њој, па ће му бити добро.
У таквим мислима дочекивао (би онај тренутак кад поподневни сати прелазе у вечерње. Још сунце греје, али се већ приклања западу и сумрак само што није почео да тка свој вео. У тај тренутак Рајко би склонио пљоску с ракијом, однео филџан, спремио коња и грубо прекинуо ћир-Теофила:
— Дижи се, газда! 'Ајде кући, доста је било!
Али би ћир-Теофило и на коњу продужавао оне исте неспокојне мисли.
И
Ћир-Теофило се дуго у себи опирао том општем шапту. И веровао је и није. Али кад му стиже глас да му се један од најбољих калауза,) који му је по народу капарисао и догонио стоку, изненада одметнуо у хајдуке, ћир-Теофило се сасвим снеби и поста још ћутљивији. Сад је посигурко знао да ће у вилајету закрајинити.
Тај његов калауз, Стојан Туфегџија — тако су га звали што је у младости учио пушкарски занат — био је човек још млад, али миран, озбиљан, с пуном кућом чељади. Ћир-Теофило му је поверавао по двадесет кеса одједном, у четири ока. Између њих није
1) Повереник сточарских трговаца. ђ