Наша књижевност

22

Персијски хртови 291 х :

2 - зима %

У то време хоџи беше умрла жена јединица коју је радо имао, 3

па се никако није могао утешити. Муселим га је зато све чешће гонио на Читлук, где су га он и ћир-Теофило тешили меком ракијом и лепим речима, а хоџа им за узврат причао што је читао у арапским и персијским ћитапима.1) Тако се хоџа навади и навраћао је на Читак, све док Рајко не растури њихов достлук.“)

Једаред, бранећи кучку од паса, он је ухвати и проведе поред њих да је веже иза куће. |

— Куда ћеш с том попадијом> — рећи ће муселим већ припит.

— Па, ето, хоћу да је наводаџишем овом твом попу што је остао без жене, — поврну као из пушке луди Рајко. ;

Муселим скочи да убије слугу, али не даде ћир-Теофило.

— Што си тражио, то си и нашао! Ако си и муселим, не дирај у попадију. А свога слугу само ја убијам! — рече поносито, чорбаџијски. у

Због тога се грдно завадише. Хоџа се после ожени још млађом женом и никад више не дође на Читак, али стари муселим не 6 издржа, него је навраћао све док је могао на коња. А међу Пореча- Е 5 нима оста ћир-Теофилова реч као пословица кад неки угледан 3 човек нешто неупутно рече. , у ;

Ћир-Теофило се с тугом сети тих времена кад је увек био бодар 3 ја и добре воље. Сад се узалуд трудио да све бриге остави негде за 4 собом. Око му је узаман покушавало да се одмори у даљини, на венцима једва видљивих планина, или да се разгали над широком 3 равницом преко воде, у немачкој земљи. : Њему лично све тече добро, у реду, како је одувек навикао. Али је вилајет немиран и неспокојан. Без повода шапуће се, ево већ два лета, како ће бити некога кијамета. Ех, да је још жива Тережија! Она није волела рат. Али откако је млади ћесар сам,

он само мисли како ће се завадити с нашим добрим падишом. Ћир-Теофило с нежношћу поче мислити о султану. Он је чувао 4 његов мир, његову тишину, његове паре. И зар сад све то да поре- ; мети ратг! А да ће ускоро закрајинити, то је однекуд знао и најглупљи сељак. Свакоме који је имао нешто да изгуби лежао еру Е грудима камен који је све више растао. И који немају шта да из: губе, и они су нешто чекали и као да су се спремали за неку радост.

АЕ

4 З 3

р) књига. , 2) пријатељство. 3• +

4

Ћ

| А ; | ње 5 пи +