Наша књижевност

“

ан. Ми ИНД 7 ар ари ИК ва ИН

У И а Ср Ре

у а “ ФР РА АРУ

290 Књижевност

(Поречани су се дуго сећали како се зачудио владика — Грк. Походио он Пореч и, наравно, — на конак код ћир-Теофила... А овај му толико говео, да владика при одласку хтеде да очита молитву благословну за цео његов дом. Очитао владика, па пита за чирак — стародревни, сав Нови завет изливен на њему:

— Цисто сребро, аг

— Није, златан је, — вели мирно ћир-Теофило. — Како, бе, златан а бел> — виче владика. — Злато је, злато, свети владико, само је посребрено, — уми-

рује га ћир-Теофило.)

Ни ћилимови нису у њега светли, шарени, као у осталога света, него они чак из Шама,) с птицама, цветовима и неким чудним 0кцима, утишаних боја. Зато, кад ступиш у одају, све ти се учини просто, оскудно: обично само три-четири ствари у њој, али те мало после ошамути сва та притајена раскош.

Тамо, на Читаку, у винограду, још је скромнији, истински скроман. Готово пударска колиба: само сиџаде и мангал. Пред кућом, у трави шареница на којој упола лежећи пије час танку шљивку, час каву. Све то у великим размацима, из истог филџана; прође и по черек док опет натегне. Увек испија одједном, до дна. Слуга, Рајко, однекуд тачно зна и колико ће ракије усути и кад треба каву сварити, увек јаку, горку, жежену. Сви држе да је луд и зазиру од њега јер ни за шта побесни, али газди је покоран и за чудо паметан кад њега служи.

Ма да воли мир, овде, на Читаку, ћир-Теофило не воли да је сам. Макар мачка да је уз њега, ако нема човека. И то Рајко зна, па кад нема никога да газди чини друштво, он је ту око њега, врзма се, тобож нешто послује, само тек да је ту. Ћир-Теофило лакше мисли кад му очи узгред прате нечије покрете. Али кад има кога, Рајко се појављује само кад треба налити ракије или принети каве.

Некад је овде радо свраћао стари муселим,) Муј-ага, отац данашњега. Дође да се кришом напије вина. Много је волео вино. После је почео доводити и Абдул-оџу од Бејаз-џамије и тад су утрдјце пили ракију, јер пред хоџом није смео вино.

— Не знам шта да чиним, — уздахнуо би шалећи се. — Волим вино, а волим хоџу; најволио бих да пијуцкам вино и да слушам хоџу, али кад се не може, онда ћемо џумле ракију.

1) Мала Азија, Сирија, Блиски Исток, 2) Мзвршна власт у нахији.