Наша књижевност

Персијски хртови 289

Текло је то само од себе, од памтивека, с оца на сина. Још прадеда, Дема, кад је дошао чак од Требизонде, донео је паре и одмах био први чорбаџија. И нико, ни Турци ни раја, нису могли њихов род замислити друкчије, него као прве. За ових педесет година откако по пашалуку није било ратова, они су грчевито гомилали и повећавали благо. Главна им је брига била да га множе и крију.

Али од свега земаљскога блага ћир-Теофило ценио је највише мир. Све њихово богатство било је само неопходна подлога за ту, по његовом осећању, највећу раскош и драгоценост. Мир од земље до неба, који је ван времена, иза свих ствари и појава, толико исто у човеку колико и ван њега. Мир, уз који иде чистоћа и ред, и који по неком његовом неизраженом, али потсвесном убеђењу,,може да ужива само независан, имућан човек, господар времена, — дакле чорбаџија овакав као он, ћир-Теофил.

Кућа му је била у Влашкој мали, споља мала и неугледна као све хришћанске куће, посивела и прљава колико већ није кречена, густо ограђена високим плотом иза кога су још гушће шибље и пузавице скривали поглед свакоме оку. Али чим би се провукао кроз вратнице — више капиџик него капију — све би блеснуло од белине зидова, од орибане калдрме око зграде, од баште.

Тамо, даље од куће, око дрвећа, нека ниска, густа, тамна трава као кадива, па још од капије милује табане. Око куће ни амбар, ни штала, ни кокошињац, ни кочина, ни свињац, ни бунар. Све је то негде позади, невидљиво, у другом дворишту, иза високог зида од набоја у коме само добро око открива мали, пузавицом обрастао капичак, још ужи од капиџика: колико човек да се поребарке протне. Тамо су калфе и послови, тамо кључа живот који се улива и излива кроз широку „сељачку“ капију, окренуту чак на другу улицу.

А овде странца запахне тишина, савршена чистоћа и нека уздржљивост која је некако одвајала ћир-Теофилов дом од осталога света. Као да си се изненада обрео на другој планети, И нехотице се све ниже притуљује глас, а обућа скида још при улазу и

навлаче домаће местве којих увек по неколико пари стоји код капије.

И унутра је кућа личила на њега. Ништа утрпано. На први поглед обична ствар, али ако је од дрвета, дрво је скупоцено, из далеке земље, збивено као да је ковано, а метал је или мутно, старинско сребро или чист, модрорумени бакар, па чак и злато.

Биран ма АРКА

АЕ мр

ме