Наша књижевност

14 у УРА ЛАН РВИ ИЕ ~ 54 РАВНИ АЈ АДАМ ."

300 А ~ Књижевност

или Авган, али никако није могао да пресуди. Чак их је и ноћу гледао у сну, призивао, миловао, ишао с њима у лов.

Тешило га је само што се о хртовима дознавало да су живи и да их пазе. Али кад пуче глас, исто тако страшан као и ранији, да је Туфегџија једноме хрту дао име Мухамед, а другом Султан, Абдул-оџа од Бејаз-џамије притече аги саветом да се обрати ћирТеофилу. И Таир-ага оде му на ноге, у кућу, што се није чуло откад се Пореч закопао.

— Ће те молам да ми севап учиниш, — молио га је Таир-ага, заносећи у говору и казујући му како то нису пси као други пси, већ права деца.

Ћир-Теофило га је, погнуте главе, учтиво слушао и презирао у себи. У очајању Таир-ага беше заборавио на своје достојанство царскога човека. Није мислио више на рат ни на запт којим се хвалисао; желео је само своје хртове, ма пропало читаво царство султаново.

— Шта ја могу, честити агаг — бранио се ћир-Теофило. — Туфегџија ми је некад, док је био царска верна раја, калаузио, џелебџија био, али сад је он хајдутин, еј, ајинин, не поштује он ни бога, ни цара, а камоли ће ћир-Теофила.

— Можиш ти, можиш, тамо у винократ... Ево, на, бакшиш, кирију да му даваш от мене. Реци: мола ти се Таир-ага....

И уздрхталом руком поче да вади иза паса кесу од зелене свиле.

ж

У петак ћир-Теофило јави да су хртови код њега у винограду и Таир-ага у мркли мрак посла своје људе да их доведу. (После се, по вароши причало да су га коштали педесет дуката).

Ћир Теофило с тугом је мислио како је све пропало. Сад је био уверен не само да ће бити рата, него и да ће Турци изгубити. Сви су, ето, такви као тај Таир-ага!

И све док нису удариле јесење кише одлазио је на Читак да пије у тишини ону своју, меку ракију и да жали за добрим временима која су на његове очи чилела, губила се. Све помало, али неповратно, као што чили његова младост и снага.

БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ