Наша књижевност

Шандор Петефи 4 Е 263

тискивао све. Петефи је тада сматрао да „само сиромаси уистину воле отаџбину“. У то доба метерниховске владавине напреднији патриоти упирали су погледе у Париз, у Париз Велике револуције, како је то још педесет година раније тражио песник Баћањи. Аристократи су трошили новац, исисан из народа, ван Мађарске, разметали се својим господством а мађарски народ називали варварским. Тек од 1843 мађарски језик је признат као државни језик поред немачког и латинског, но још почетком 1848 дигла се бура у Сталешкој скупштини када је један посланик проговорио мађарски уместо латински.

Млади Петефи, рођен 1823 у Кишкерешу, после срећног детињства упознао је недаће материјално упропашћене породице, лутања и чежње. Ђак који је покушао да одбегне у глумце и насилно враћен кући, потом војник који је мислио да ће видети Италију ренесансних лепота, и луталица, он је упознао живот народа, крстарећи равницом и пустом осетио особеност и чар земље, упијао у себе народну поезију, ослушкивао народни језик, — и природно је што га је привлачило нарочито позориште које је управо тада почело да даје претставе на мађарском језику. Осећао је значај позоришта за буђење нације, осетио значај живог књижевног језика.

Као глумац луталица и као песник који првим стиховима привлачи пажњу, он је рано упознао и славу и беду и пакост.- Био је у исти мах и најпопуларнији мађарски песник до тада, и највише нападани, највише клеветани, и најмноготрпнији. Док га је жеља вукла за великим подвизима и за славом песника читавог народа, он је у часовима умора чезнуо за тихим породичним домом крај Дунава, за мајком, „чије би срце пукло кад би знала како је њему“, а сред пакости и нискости противника за тренутак је изгубио и веру у људе. Све што је било реакционарно, ненародно, кукавичко и млако, мрзело је Петефиа, није му опрашталоњегов дубоко народни дух. Непријатељи, који су га клеветали, међу осталим су његово словенско порекло узимали као оптужбу против њега, називајући га са шовинистичком мржњом „Петровић“. Њих је вређао и плебејски садржај његових дубоко емотивних песама, и његов језик. Јер Петефи је, напајајући се на извору народног језика и народне пое-

зије, освежио поетски језик, створио нову версификацију која одго-,

вара особености мађарског језика, на силабичној основи и с асонансама уместо натегнутих рима, одбацивши круту туђу метрику, која је сакатила језик. А тим свежим, новим поетским језиком Петефи је изражавао не само осећања блиска народу, често с лепотом

К %