Наша књижевност

о а ВУ ба ан и че пари А Ме

ДВЕАНОФЕ ЊЕ

Глатко обријаног лица, с великим златним прстеном на прсту и тешким, масивним крстом, који му је допирао до паса, високи црквени достојанственик се сагнуо над својим преводом Светога писма и размишљао о псалмима. „ОК 1парлеп5 !п согде 5и0: поп 56 Пеш5“ — понављао је у себи неколико пута и потцртавао ноктом ријечи у стиху. Затим је чудно раздражен одгурнуо књигу, дигао се и почео да шета по кабинету застртом дебелим персиским сагом. ЕЊегови са кораци нису чули, само се на махове јављало њежно звецкање које је долазило од додира крста са некаквим тврдим предметом. у

Спорим но чврстим кораком достојанственик је шетао држећи руке позади. Пред његовим духовним очима црква је, сва у пламену од бљеска златне куполе, ширила своја моћна крила изнад Балкана и тамо још даље... Милиони су сагињали главе у побожности и опијени њеном моћи. Он је с крстом у рукама као жезлом дијелио благослове уз величанствени звук оргуља... Папа га је затим удостојио позива и рекао му... у

Одједном се без шума отворише бијело лакована врата и на њима се појави огроман и блијед свештеник, сав надувен, личећи језиво на утопљеника кога је вода са муљевитог дна, гадљиво, избацила на површину. Обучен сав у црно, секретар проговори мукло:

— Ваша преузвишености... управо сам добио вијести: у Квириналу је примљен од његовог величанства краља и цара наш опуномоћеник његова преузвишеност господин... да, ваша преузвишености, и том приликом је његово величанство изразило своје велико задовољство због потлисаног уговора о разграничењу на Јадрану, сматрајући да су интереси Италије задовољени..

Секретар је говорио монотоно, непомичног погледа какав имају рибе, држећи надесно нахерену главу.

— Да, да... — одговорио је преузвишени, лако набраних обрва. — Не заборавите да се одржи у недељу свечана понтификална света миса. Целебрираће скопаљски бискуп преузвишени господин доктор...