Наша књижевност

па Раб у 5

372 Књижевност

Потом је преузвишени- тренутак заћутао загледан у распело на зиду. Изгледало је да сабире мисли. И пошто подиже руку до груди, једнако гледајући у распело на коме се њихала одражена сунчана свјетлост, продужи:

— Онима у Широком Бријегу поручите по поузданом човјеку: устреба ли... нека се лате мача... нека не заостану иза усташа...

— Разумијем, ваша преузвишености, — наклони се секретар, па послије краће паузе, настави: — Дуче је одржао говор... Грчка војска практично не постоји, рекао је... и додао: у зраку сам осјетио прелудиј побједе кад сам дошао у Албанију.. Затим је говорио, ваша преузвишености, и о усташкој Хрватској... „Над њом бдије фашистичка Италија“ — његове су ријечи.

' Преузвишени је слушао окренут раменом према секретару и са Е рукама забаченим позади, пуцкајући прстима. Укочене очи секре: тарове на тренутак би се заклапале и изгледало је као да се неће више отворити, но већ слиједећи тренутак оне би се отварале. Пошто је реферисао, секретар је поново заћутао, и онда пружио један акт.

— Хитан извјештај, ваша преузвишености, жупника из Блатнице... Превео је на свету католичку вјеру оне удовице, и сад се води акција да их поудавају за припаднике наше цркве...

Преузвишени расијаног погледа прими писмо, метну га на сто, а затим махну руком и секретар нечујно изиђе.

Озловољен и узнемирен уласком и реферисањем секретаровим стаде на прозор. Улицом су пролазили њемачки војници. Отсјечна и једноставна војничка пјесма одзвањала је оштро као да ју је командовао сам „фирер“. Нешто хладно бљесну у очима достојан“ ственика. Задјену два прста између дугмета и нетремице посматраше редове војника, као да је хтио да продре у душу сваком од тих ЖИВИХ људи-робота, да је разапне и нађе у њој најосетљивије мјесто.

Затим поново забаци руке на леђа и продужи нечујну шетњу која је личила на подмукло прикрадање тигра.

— Да ли се псалм шести пјевао уз инструменат од осам жица или ознаку треба схватити: за октаву ниже... И шта значи оно: „а! таћаја“2 — размишљао је.

Напољу је у том часу затрештала њемачка војна музика и снажно пртпомопла марш бескрајне поворке војника. Достојанственик сув, црн и висок, стаде пред писаћи сто и сагну се над њим ослоњен на руке. Златни крст се слободно клатио у ваздуху као отешчао и дозрео плод.