Наша књижевност
Две посете 5 А 373
Дуго је гледао преда се као без мисли. Па ипак укочени поглед имао је, незнано зашто, зао, пријетећи израз, а чврсто стегнуте уснице давале су оштро скројеном и руменом лицу јаростан изглед.
Поново су се отворила врата, а сјај бијелога лака клизну као да прхну бијела птица. У оквиру врата стајао је секретар-утопље- | кик с мртвим очима.
— Преузвишени — шапну — ађутант генерала... господин мајор фон...
— Достојанственик се нагло усправи, сабра и рече:
— Нека уђе. :
За тренутак зачу се снажан корак, звецкање ордења и у кабинету се појави с треском стасит човјек, енергичног лица, са гвозденим крстом на грудима. Звецну петама и испружи руку на поздрав: — Хајл...!
Смјешкајући се благо, очински, и сав као да се некако продуховио, црквени достојанственик му пружи руку, чврсто је стегну и понуди официра да сједне. Црна фигура небеског заступника вешто нагнута напријед као у пријатељском очекивању добрих вчјести, са златним крстом на дугој прној траци, одударала је од зелене мајорове оштре и углате, са гвозденим крстом хладног од" бљеска; тек на тренутак очи су им биле подједнаке: оштре, пажљиве, хладне.
Ађутант је донио позив господина генерала, који „моли његову преузвишеност да изволи доћи на банкет... Сматраће се необично почашћеним“...
Првосвештеник се лагано наклони, и уз фин смијешак, бираним ријечима, изрази своје велико задовољство као и спремнос! да се одазове позиву, настојећи да нарочито нагласи давнашње симпатије његове према храброј њемачкој војсци.
Затим се наслони леђима на столицу, чији је наслон високо штрчао изнад његове главе заоштравајући се у готском луку, ! позвони, Одмах донијеше на сребрној тасни двије чашице ликера. Ћутке али са отмјеним покретом руке домаћин понуди мајора. Ађутант испи чашицу наглим покретом главе, а преузвишени тек што је дотаче уснама и врати.
Послије тога водио се још неко вријеме разговор о великој милости божијој која ће и даље бити склона њиховој борби противу заједничког непријатеља; црквени достојанственик је дискретно, ненаметљиво, наглашавао како је само провиђење у прави мах