Наша књижевност

320 Књижевност

зар му се каткад не причини, да у тај исти час, баш сна — иста таква рука или њој сасвим слична, као што је слична рука руци гаји пиринач на подводним и плодним пољима Македоније, или обара столетна стабла у тамним шумама Босне2

Наш радник с мотиком у руци и за фабричком машином весели се од срца оваком успеху на просветном и културном послу, свакој десетичи или стотини новоописмењених другова и другарица по забитим селима, свакој доброј књизи, свакој новој песми, која ће, можда већ сутра, одјекивати на свима радилиштима наше дсмовеке, као што и сваки културни радник, сваки наш уметник с пером или кичицом „у руци поздравља сваки нови мост, сваки метар нове пруге, на време обављену сетву и жетву, сваку перјаницу од дима на новоподигнутој фабрици, и улаже све снаге да би досад невиђене победе наших људи унео у своје уметничко дело. Блиске су данас сваком нашем радном човеку речи Максима Горког: „Смисао је живота у лепоти и снази стремљења ка постављеним циљ=вима и потребно је да сваки тренутак живота има свој узвишени циљ“.

Како се у нашем свакодневном говору и у штампи све чешће јављају речи — првипут у нашој земљи, првипут у историји наших народа! Како поносно и победоносно звуче и одјекују у нашим грудима те просте, обичне речи, које нас својим честим понављањем гоне на то да их већ једном почнемо равнодушно да дочекујемс. а ми их упорно примамо, и примаћемо их и даље као да их први: пут чујемо, јер продубљујемо с љубављу у срцу њихов прави и величанствени смисао: од мутних времена када су се наши далеки преџи, Словени, спустили у ове крајеве, који су њима и нама постала домовина, и када су историчари-странци првипут забележили њихову појвву, од тих далеких времена, после толико столећа... сада, првипут, ми смо нешто ново створили, сами, својим умом и својим рукама, првипут у историји наших народа...

Понављају се те речи из дана у дан и чућемо их ко зна још колико пута! А оне свагда када се објаве оглашују нову извојевану битку. Првипут — то је заиста први пут, то су новопрокрчени путеви у нашој историји, путеви кроз доскора непроходне и беспутне пределе наше домовине и нашег живота, то су тражине појединаца, стазе, то су друмови и пруге, што су их градиле стотине и хиљаде руку, то су мостови и тунели, аутостраде. А сви, сви ти путеви и те пруге сливају се у моћну магистралу која води нашу преображену земљу у победоносни социјализам. |