Наша књижевност

Југословенско драмско позориште 319

Народноослободилачка борба, којом су наши народи, победом вад фашизмом и над домаћим угњетачима, извојевали слободу Ју гославији, донела је — и го лежи у њеној суштини — слободу, равнсправност и братство свима народима Југославије. Уверен искуством о правилном решењу националног питања — кроз слободу, равноправност и братство југословенских народа, и са идејом о поштовању других народа — односили су наши људи победе у рату и односе их данас у миру, уздизали су се и расли, и уздижу сен јачају са уздизањем и јачањем наших народа, с јачањем државно заједнице. Добијају они веру и поуздање, стичу нечувену снагу и вевиђену чврстину, долазе до великога гласа у свету и служе као пример осталим народима.

(С јачањем заједнице равноправних народа развијао се њихов дух у борби, и снаже се сада, кроз изградњу, наши народи, преображавају се сви заједно и сваки појединачно. Уздиже се високо државна заједница, уздижу се народи у њој, ослањајући се једни на друге и сваки на своје позитивне особине, на прогресивне традиције које су остварили прошли нараштаји, и расте у народима и с народом радни појединац, веран народу и срастао с њим. Изграђује он себе и своју будућност, и будућност свога народа и заједнице, пред којом се, кроз свесни елан трудбеника, указују и отварају перспективе будућности — светао историски пут.

Даје наш радник несебично најбољу снагу општој заједници, али му и заједница — његово дело — узвраћа снагу, обнавља је, даје јој, својом крепкошћу и силином, нов узмах. Јачајући њу, јача и сн сам; дајући њој крила, добија их и он.

Пред сваком новом радном победом народа-победника, по: стаје и он, појединац, свеснији, снажнији, полетнији. И радује се он не само непосредном делу својих руку, него и постигнућима својих другова, знаних и незнаних, можда удаљених, резултатима милиона другова размахнутих или нагнутих над послом, занесених радним полетом широм читаве наше домовине, што је — некад успавана, заборавтљена и угњетавана, јуче ратно поприште — данас бескрајно градилиште. И он, наш трудбеник, сада добро зна да је дело њего: вих руку, истовремено, и победа његових другова на заједничком послу, а њихов рад — и његов успех. И док гради — у ове пролећне дане — темеље Новом Београду, зар се нашем раднику-омладинцу каткад не учини да та иста његова рука, вредна, неуморна, док ту —- на разливеним ставама Саве и Дунава, на догледу древних бедема београдске тврђаве — баца лопатом дробни песак и земљу,

ЈЕЗ

# Е