Наша књижевност

Две посете 871

Брз летимичан поглед црквеног достојанственика прелети преко

старичина лица, тренутак се заустави на црвеној израслини која је

настала од ударца о писаћи сто, и нека смјеса од сажаљења и же ље да је бичем истера напоље снажно га обузе.

Секретар осјети у гласу свога старешине призвук нестрпљења, ухвати старицу испод пазуха, лажљиво је ослони на ноге и поведе ка излазу. Она се трже из неког заноса, стресе се и сва престрављена као да су је водили да јој главу отсијеку на пању, прошапута очајнички: — Свето срце Маријичо, смилуј ми се!...

И нестаде је на вратима као да се опрости са животом.

Напољу се зачу њемачка команда: „ајнс... фир“ а затим некаква бучна, заглушна њемачка пјесма која се у најбјешњем темпу одједном прекидала, па опет дизала. "

Преузвишени се сјети свете причести коју је заборавио и учини прибиљешку на хартији. Затим хартију стави између листова отвореног Светог писма и стојећи сагнут над њим, освјетљен посљедњим зрацима залазећег сунца, дубоко се замисли..

ЕМИЛ С. ПЕТРОВИЋ

са уђе пре а