Наша књижевност

Зи

376 Књижевност

испуњена стравичним привиђењима и паничним склоностима, и донијела собом нешто од тога несносног задаха, мрака и раздражљивости. Покаја се што ју је примио и стисну вилице.

У тај мах, и сасвим неочекивано достојанственик осјети пољубац на руци чврсто притиснут и одвратно влажан. Раздражен и испуњен језивошћу до крајње мјере, достојанственик оштро узмахну, истрже руку, а старица лагашна као перце и несигурна на ногама, изненађена жестоким покретом, издужи се на поду као преваљена врећа пошто претходно удари образом о оштар угао стола. Тренутах је остала непомично, лица загњуреног у дебео ћилим, чврсто држећи у руци марамицу и отрцани црни молитвеник,

Ужаснут и најежен, преузвишени нестрпљиво позвони по секретара, који одмах и нечујно уклизи у кабинет. Пошто спази старицу која је још непомично лежала на поду пукћући беспомоћно, хитро се сагну и обухвати је бијелим надувеним рукама и диже. Старица, као да се нешто откачи у њеном срцу, зајеца суво, без суза.

Кад је сјела требла се као у наступу грознице, руке су јој се помицале горе-доље као да су нешто тражиле, али очито без циља и сувишно. Притом оно сужено око што је сузило гледало је некако оштро иза суженог капка али у мучној недоумици. Рука је грчевито држала марамицу.

— Снизите јој кирију, — рече достојанственик секретару, па се багло диже иза стола и учини два-три корака. Потом се обрати старици тврдог и хладног лица:

— А шта ти ради унук2

— Учи код столара, преузвишени...

— Колико му је година2

— Седамнаест, преузвишени...

— Видиш... он учи занат, ти тражиш снижење кирије, а душмани пале и руше наше цркве... прогоне свету вјеру. Зашто ти се унук није јавио у усташе»

Старица диже очи до блиставог крста што се клатио на грудима преузвишеног, а душа јој се сва слеже у оно тужно око:

—- Никога немам, преузвишени, него њега... а ја се ево једва држим на ногама... Немам никога ко би ми додао чашу воде....

— Уздај се у бога, несрећна жено, нећеш пропасти... Треба бранити цркву од безбожника,.. Разумијеш2... Иди кући, реци унуку нека се упише у усташе, а онда са потврдом дођи овамо, снизићемо ти кирију... А сад хајде кући. у