Наша књижевност

Две посете 375

Преузвишени се заустави у ходу и загледа у угао љутита по гледа, као да је тамо тражио самога себе да се укори што је био толико несмотрен да обећа... Размишљао је часак, а затим иста тај поглед пренесе на секретара и отсјечно рече:

— Пустите је. нек уђе.

У кабинет црквеног достојанственика утетура шепеса јући ситна, погурена старица, забрађена црном марамом, сува, испијена лица. Једно око јој, сужено и некако увело, стално сузило и влажило ријетке трепавице, а друго се кретало тужно и бојажљиво као да је дигло руке од овога свијета. У руци је чврсто држала у четворо угаоник смотану марамицу са изблиједилим руменим пругама, а у вгој замотан црн и отрцан молитвеник кога је чувала ваљда још из дјетињства. Збуњена, стаде без ријечи.

— Шта је, кршћанска душо — упита је достојанственик меко и спусти руку са раширеним прстима на превод Светог писма. Шта желите»

У одговор зачу се пискав и покоран глас старице:

— Фаљен Исус...

— На вијеке хваљен. : Шта сте дошли, жено, реците...

— Дошла сам, преузвашени, да вас замолим као бога...

— Не спомињите, жено, узалуд имена господњег...

— Кирија ми је превисока, преузвишени, па су ми рекли да се обратим вама и замолим за снижење... То је она кућа поред Дома кћери божије љубави, и тек што се не сруши, преузвишени...

— Знате ли, жено, шта је рекао господ: „Дајте и даће вам сен

— Немам, преузвишени — закука жена плачљиво, а брада јој се затресе — крушца немам... а откуд кирија... Немоћна сам и болесна, радити не могу... Плачем само у моје старе дане... Смилујте ми се, преузвишени...

Преузвишеном се од гњева лице осу руменилом, диже руку са Светога писма, а златан крст се узнемирено заклати. Појава старице га је обеспокојавала. Некаква непријатна и тешка сјећања су искрсавала у његовој души при погледу на њу, притискивала је некаквом несношљивом тежином и будила гађење какво се има од додира неког одвратног слузавог гмизавца. Пред његовим душеевним очима оживи слика малих мемљивих собица крцатих јевтиним иконама и порцеланским ликовима богоматере, препуњених оваквим женама и мушкарцима гладним, занесеним и краставим. Из тога сулудог клупчета изишла је, чинило му се, и ова старица