Наша књижевност

388 > . - Књижевност

усамљен међу истакнутом интелигенцијом Срба, усудио се да заузме такав став на супрот Србима који су ради аутономне Војводине, доспели у службу мрачне аустриске реакције. Он се супротставио бечкој реакцији, уочио је сву њену подлост у обмањивању Срба, уочио је издајничку улогу тадашње патријаршије. Шта је мотивисало тај његов став» Оданост традицији добрих односа Срба и Мађара у старој Сент-Андреји, као и младићски идеали, неодређени у својим циљевимар Игњатовић као младић био је сличан Верковићу и Бранку Орлићу. Он је сагледао моралну ругобу свога адвокатског позива, јер је добро знао којим путевима се долази до диплома, и са каквим бескрупулозним средствима се служи адвокатура да би се помоћу ње живело комотно и на равној нози са крупнијом буржоазијом. Он се као младић застидео таквог позива. Иако су се противречно косила у њему осећања која су тежила истини и људској правди, са онима који су били плод његових резигнација у животу, његове безидејности и његових беспућа, иако су се борили у њему Милан Наранџић и Бранко Орлић и мирили у њему, као што су се споразумевали и у роману, ипак је пбедило-у Игњатовићу оно што је боље, што је идеалније у њему у односу на Мађарску буну. Он је у том ставу био на страни напретка, на страни борбе слободољубивих, демократских народа. Сасвим супротно његовим конзервативним назорима, он је ту помагао рушење старог . света, занатлијских цехова, ропства патријархалним обичајима : традицијама. После пораза Мађарске буне, он се најпре ућутао, избего из земље, одлутао незнано куд, па се прилагодио новоствореној ситуацији. Припио се уз цркву, иако је о свештеницима оставио гротескне слике које су могле послужити Стевану Сремцу за инспирације, прибио се и уз мађарску владу коју је почео опортунистички да помаже противећи се борби Срба за самосталност и не зависност. Што год је ишао више старости, све је више била његова конзервативност тврђа и заслепљенија. У публицистичком раду спуштао се на низак ступањ најамног пера. Опет парадоксално јављала се у њему противречност и у политичком раду. Заслепњени србенда оптужен је да је у измећарској служби мађарске владе. С једне стране популаран и вољен као писац, с друге стране омрзнут као политички публициста.

Игњатовић је оставио више података о Мађарској буни у својим аутобиографским записима него у књижевним радовима. Он је обрадио само као књижевник мотив учешће Васе Решпекта у Мађарском устанку и то учешће није идејно мотивисано. Није јасно