Наша књижевност

Јаков ПИ 387

циљ и своју индивидуалност предају обичајном праву, који терор патријархалних закона противних друштвеном напретку примају као народну традицију. Овај култ је дошао до израза у роману „Стари и нови мајстори“, у противљењу социјализму и у идеализирању старог патријархалног и газдашког живота, Он је допринео и томе да је Игњатовић видео живот занатлиског и најамног радништва једнострано, да није уочио истину о његовом друштвеном положају, о његовом робовању у терору патријархалних обичаја и закона, као и у терору газдашког власништва. То је учинило да ми из његових дела знамо како су живели занатлиски и најамни радници на шеталиштима и на игранкама, а не знамо како су живели на раду и не знамо тегобе њиховог рада и њихов понижавајући положај у односу на живот и власт газда.

Из животописа Јакова Игњатовића знамо да је пресудан утицај на његов књижевни рад имала сатиричка поема локалног сентандрејског песника Лазара Нешка. Назори Лазара Нешка који нису били ништа друго до назори имућних занатлијских мајстора и богатих трговаца старинског кова Старе Сент-Андреје имали су примену у Игњатовићевим књижевним тумачењима пропадања српске буржоазије у Сент-Андреји. По тим тумачењима узроци су били у луксузу, у паразитском животу нових поколења, у њиховом нераду и расипништву.

Према Сими Милутиновићу — Сарајлији имао је младићске љубави. Он је у детињству које је било тешко, јер је строго туторство хтело да сломи његову неукротиву личност, добио у Сими Милутиновићу — Сарајлији заштитника. Примио је од Милутиновића, кога су овенчали загрејани омладинци венцем првог српског песника, речи утехе и охрабрења. Србовање Симе Милутиновића Сарајлије који је сањарио о Душановом царству било је прикладно србовању Старе Сент-Андреје. У том србовању било је хипербола,

јер је Сент-Андреја као острвце живела у водама мађарског на- ·

рода. Стари Сент-Андрејци нису живели у непријатељству са Мађарима. Док је Сент-Андреја била у слави и моћи свога богатства, као и свога престижа у Српству, није било услова за конкурентске сукобе између Срба и Мађара. Стари сент-андрејски трговци држали су суверено у својој премоћи тржишта и пијаце. Жилаво су чували народне обичаје и традиције, али се нису сукобљавали са Мађарима. Добри односи са Мађарима ушли су у живот старих Сент-Андрејаца. Игњатовић је био баштиник таквих традиција. Када је букнуо устанак 1848 он је био на страни Мађара: Он је био

За САМОА си га Ранд

Ибар

Н

а а