Наша књижевност

386 6 Зи 4: ПНЕ

Видно је отсуство мисаоности, идеја у делима Јакова Игњатовића. Његови јунаци не показују своју интелигенцију. Ако су умно јачи, то знамо више из његових описа, него ли из њихових размишљања и разговора. То чини да је идејност у његовим делима или потпуно магловита или на врло ниском ступњу. Преовлађује просечно мишљење занатлиског и трговачког света коме је потчињен и сам писац. Ни један његов јунак није се уздигао изнад тог просечног мишљења. Бранко Орлић у „Милану Наранџићу“ више сањари, него што мисли, а Верковић у „Увелом листку“ духовно живи као фантаста, у облацима. Ове две личности и поред тога што носе у себи доста аутобиографије писца остале су више књишке него стварне. Једна од њих као што је Бранко Орлић, постала је живља, уверљивија када се одвојила од писца, но и тада се није уздигла изнад просечнога, већ је својим поступцима демантовала своје моралне назоре, а и идеје уколико је ових уопште имала. Много су реалистички сликовитије, истинитије личности као што је бескрупулозни Милан Наранџић, као што је површни Глађеновић, убојица Васа Решпект, ћифта Љуба Чекмежић него идеалисти и маштала као што су Бранко Орлић и Верковић.

ж ж

Игњатовићеви конзервативни назори долазили су до јаког изражаја у приказивању друштвених догађаја и односа. Он је фанатично волео стару српску Сент-Андреју, трговачки и занатлијски центар српске буржоазије на почетку Х1Х века. Стара Сент-Андреја је била у његовим очима оличење славе српства избеглог испред најезде Турака, ризница народних традиција и народних обичаја. Игњатовић је волео у њој звона са седам црквених торњева и њихов звук носио је у свом срцу од детињства до смрти. Његови конзервативни назори добили су под утицајем тог фетишизма тврдокорност и заслепљеност. Детињство Јакова Игњатовића оставило је дубоког трага у њему. и деловало је на његову идеализацију патријархалног газдашког живота старе Сент-Андреје. Он је у кући свога тутора, Симе Игњатовића, према чијим се окрутним васпитним методама одупирала његова личност која је тежила слободи и самосталности, ипак добио култ патријархалности, ауторитативности моћи и значаја угледних трговачких и занатлијских фирми, Под таквим утицајем формирао се код њега култ према занатлиско-цеховском систему, према мајсторима који свој животни