Наша књижевност

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

НОВА ПОСТАВКА „БОРИСА ГОДУНОВА“ НА БЕОГРАДСКОЈ СЦЕНИ

У 'реченицама, на дохват узетим из писама Мусоргског, из бележака, записа, из онога што најинтимније осветљава уметникова осећања и став његов према животу, према околини, према уметности — из тих податгка излази речито и јасно да је Мусоргски дубоко био срастао са осећањима и тежњама народа и да је жарко настој-о да и у својим делима одрази своја хуманистичка уверења. „Какву неисцрпну руду за црпљење свега истинског претставља живот руског надода“ — писао је Мусоргски Рјепину. „Жеивот, ма где се појавио; истина, ма како да је горка; искрена, смела реч људима у лице — ето мога правца, ето шта хоћу и ето где бих се бојао да ке промашим“, тумачио је Стасову. Мусоргски гледа на уметност као на „средство за споразумевање с људима, а не као на циљ“, а циљ уметности за њега је „живи човек у живој музици“.

„Уметник не може побећи од спољашњег света, чак се и у нијансама субјективног одражавају утисци спољашњег света. Само не лажи — говори истину... Уметничка истина не трпи унапред узете облике“, — из тих његових речи избија приврженост реалистичком схватању у уметничком стварању. Најзад, у посвети „Бориса Годунова“ својим пријатељима, у делу које је врхунац његових уметничких стремљења и најизргзитији, најпозитивнији

резултат тих стремљења, Мусоргски пише између осталог: „Ја схватам народ.

као велику личност одушевљену јединственом идејом. То је мој задатак. Покушао сам да га решим у опери.“

Из ово мало речи јасно се оцртавају стваралачки принципи на којима је Мусоргски изградио своја дела, најбоље и највише „Бориса Годунова".

Русија из времена народног врења које је довело до покрета уперених против царског самодржавља, до декабристичког устанка, инспирисала је Пушкина да се за своју драму послужи сродним мотивима из прошлости. Код Пушкина су основне идејне супротности цар — незајажљиви бојари; код Мусоргског, цар —- гладни, бунтовни народ. (Мусоргски је на основу историских докумената изградио целу слику народног незадовољства, такозвану „сцену под Кромама", односно сцену народне побуне, и извршио још неке корекције које су ишле само у корист драми). Модификације и измене Муссргског — које су свеле 23 мање по унутрашњој вези распарчане слике, на девет слика — допринеле су сажимању драмске радње, јачем истицању њеБЕХ носилаца и јаснијем изражавању главне идеје. -

У музичко-лрамској литератури „Борис Годунов“ је редак бисер ке толико по техничкој углађености и дотераности или по усавршености форме, колико по оригиналности и сировости, по новини и изузетности како музич-