Наша књижевност

Хроника У 539

Варлаам Жарка Цвејића изгубио је много због карикатуралног и гротескног тумачења које се одражавало и у масци и у покретима џи певању. Следећи за њим, Ћирил Братуш дао је Мисаила у истом буфонском стилу, док је Мисаил Д. Старца био потпуно безбојан.

Две Марине — М. Бугариновић и 3. Зикова — донеле су ту улогу, прва са сигурном топлом звучношћу, друга у прецизној техничкој израђености гли ниједна у драмски добро погођеном тону.

Хорови, носиоци одговорног и крупног задатка у овој опери, били су студиозно увежбгни (диригент Милан Бајшански), гипки, свежи и интонативно Чисти.

Оркестар, рзвномеран чинилац у целокупном извођачком телу — ма да каткада предоминантан у звуку над сценом — био је, под сигурном и искуском руком Крешимира Барановића, чврст ослонац певаног текста, прецизно изделан како у општим линијама тако и У детаљима.

„КОПЕЛИЈА", БАЛЕТ ЛЕА ДЕЛИБА

Балет Београдске опере учинио је видан напредак у свом раду Од ослобођења до данас. Тај напредак се осећа како у садржајном погледу, у одабирању репертоара, у прећишћавању укуса, тако и у техничком ступњу б61летског ансамбла који је знатно поргстао. Полазећи од првих лоших остварења (На плавом Дунаву) преко „Охридске легенде“ која је значила знатан ксрак даље, „Копелијом је ансамбл дао до сада најправилније постављену, најбољу претставу од ослобођења наовамо.

Музика „Копелиде“ саздана је на опробаним, добрим и вештим музичким формулама које, ипзк, не значе кич. Она је лака и за схватање, и за слушање и за памћење. Она не крије у себи значајне проблеме и не тражи дубљу изражајност у музичком извођењу, као што ни у композиционој техници не претставља велика ни компликована достигнућа, већ само вешто, рутинирано писану, одлично инструментирану и у добром смислу елегантну музику: Такав је уосталом и већи део стварања Леа Делиба, претставника сног типа француских композитора са краја прошлерг века који су нарочити акцент у свом стварању стављали на типично француску углађеност џи рафинованост у стилу и изразу.

Бајку о подухвату често третираном у литератури да се створи вештачко људско биће, да се покреће конструисани механизам који би у свему личио на човека, узео је Делиб за подлогу своме балету јер је тај мотив пружао низ шароликих, фантастичних и фасцинантних момената како за когеографију тако и 32 музику.

На нашој позорници кореограф Димитрије Парлић покушао је да реши свој сценски задатак разбијајући у садржају либрета мистику и фантасмагорију, одбацујући елементе који не одговарају плесној пантомими, уносећи, иако локално неодређен, народски карактер у тумачењу сижеа и успео да повеже фабулу по сплету догађања — са хумором, ведрином и иронијом.