Наша књижевност

Ара а

542

У прво време после ослобођења Француске овај сурови закон џунгле тренутно је престао да важи. Дела из периода Отпора доносила су нови, животворни дах и она су доживела потпун успех. Књижевност је најзад дошла у додир са народом.

Схватљиво је да се у „одређеним круговима“ такво стање схватило као штетно и опасно за антидемократско уређење. Оно је такво и било уствари. Стари буржоаски критичари су се презриво држали према делима из периода Отпора. У њиховим очима није то била „права“ литература. Према њиховом. гледишту књижевност мора да буде изнад политике, изнад људске борбе. Та стара продана пискарала брижљиво су се занимала занатом за који су им плаћали, играли су улогу буржоаских паса чувара.

Први задатак реакције прегруписане под воћством генерала де Гола, који је постао символ мрачних сила прошлости, био је посејати раздор у редовима бораца Отпора, чија брига је била дивна будућност Француске. Један од најактивнијих назадњака у рушилачком послу реакције је Андре Малро. Шта је он постигао у области политике знате исто тако добро као ја. Али хоћу да вам скренем пажњу на то шта се догодило и шта се јоши данас догађа у области штампе и лепе књижевности,

Биле су предузете све мере да се натера штампа Отпора да престане. Нису јој давали хартију које су у исто време имали за новине у служби реакције. МИ када је вештачки била створена конкуренција новина које су потпомагале банке и тајни фондови, управљачи земље су изумели да подигну цене коштања у таквој мери, да је издавање независних новина постало немогуће. Цена хартије је данас шеснаест пута већа него пре рата, расходи око транспорта су порасли двадесет и пет пута!

У Паризу је опстао само мали број независних новина, којима је пошло за руком да избегну крах. Највеће су између њих — „Иманите“, „С Соар“,

„Аксион“, „Летр Франсез“,. Народ зна да су то збиља његове новине. Он их помаже претплатом. Спреман је због њих на најдирљивије жртве. Писма која свакодневно добијамо од наших читалаца снаже нашу веру. Она нам доказију да располажемо снагом несравњиво већом него што је она којом се могу похвалити највеће банке. Наши извори — то су љубав, неоцењива преданост широких народних слојева. Њима смо се обратили у борби против „демпинга“ америчке пропаганде, против „дајџеста“ који се код нас продају испод цене коштања и који су постали очигледна опасност за све часописе и новине у отаџбини.

Да би угушила дух Отпора, реакцији није доста било навалити на штампу, она је прегла да сведе на нулу значај дела књижевника-бораца, да их претрпа бројношћу својих назови дела. Може ли се за то наћи згодније решење, него да се рехабилитују они који су у прошлости сарађивали са непријатељем а Није случајно што видимо како је Франсоа Моријак скупио у часопису „Табл ронд“ најтипичније издајнике, исте политичке подлаце као и он сам, И такође није случајно што видимо како Жан Полан (бивши уредмик „Нувел реви франсез“ и дугогодишњи пријатељ Андре Жида), који је био прво пристао уз покрет Отпора, сад постаје покровитељ писаца колабораната, Није случајно најзад што присуствујемо срамној, скандалозној манифестацији „Иницијативног одбора“ на челу са члановима Француске академије који захтевају ослобођење Петена. :