Наша књижевност

Хроника

зали у току целога рада и изразио жељу да га и убудуће тако исто оштро критикују, свестан да стваралачка критика само помгже раду. Најзад је и он завршио речима: „Мој одговор на високу оцену мога досадашњег рада могу бити само нова дела, достојна високог имена добитника Стаљинове награде.“ ПРОСЛАВА ШЕЗДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СОВЈЕТСКЕ КЊИЖЕВНИЦЕ МАРИЈЕТЕ СЕРГЕЈЕВНЕ ШАГИЊАН

Маријета Сергејевна Шагињан је пример радног књижевника који се стално развијао, ишао са временом, почевши књижевни рад од своје петнаесте године, још увек борбена и неуморна, и са шездесет година које прославља. Од књижевнице развијене под утицајем симболиста, тесно везане са буржоаским кабинетским идејама руске интелигенције тога времена постао је борбени писац, одушевљен новим животом у својој отаџбини, променом коју је донела револуција. Ову промену она је насликала у роману који носи управо такво име и где се она заувек растала од свог старог гледања на свет, понета херојском романтиком коренитог преображаја живота. Тек у животу који су створили бољшевици она је, како сама каже, упрви пут разумела да однос према стварности диктира избор уметничког оружја, оружја МИ иИке производње,“

Маријета Шагињан је много путовала, обишла је готово целу своЈу земљу. Роман из тога времена, „Хидроцентрала“ (1930) написала је пошто је дуго времена провела на изградњи хидроцентрале у Јерме-

545

нији. За време Великог отаџбинског рата посећује Урал, Сибир и Алтај, где наставља свој „летопис савремености“. „Патос грандиозних размера изградње, хероика рада“ основа су њених нових књига.

Она је тип савременог совјетског књижевника који стапа књижевни рад са друштвеним. Плод њене неуморне радиности, њеног широког образовања је и превод поеме азербејџанског песника класика ХИ века Низами: „Ризница тајни“ и исцрпна студија о Шевченку.

Када су на прослави у Централном дому књижевника у Москви поздравили књижевницу претставници издавачких предузећа, новина, часописа, Државног музеја и осталих установа, она је захвалила у првом реду партији Лењина-Стзљина која је васпитала совјетске књижевнике и научила их да раде за будућност, дајући све своје снаге за добро вољене отаџбине. _

СЛЕТ БИБЛИОТЕКАРА У МОСКВИ

Позната је велика брига совјетске власти да и најзабаченија места добију добро снабдевене књижнице. Руси су одувек имали много наклоности за читање, али раније књига Није одлазила много даље од већих места. Данас у СССР Једна књижница долази на отприлике 2197 људи. Међутим ово ни издалека не задовољава потребе народа, чији интерес за књигу из лана у дан расте.

Крајем овог пролећа био јеу Москви слет библиотекара. „Већ двадесет и четири године Москва није видела таквога слета. „На њему су држана саветовања, семинари, конференције. Од 1924 године у СССР су никле огромне библио-

| “ 3 | 3: “ и. 8 4 а 3 5 5 ; 4 34 о 5

а АМЦЕ таиени от а За аи љета аи о

пе

дају Пе це

Мир иу!

“а

Епа он