Наша књижевност

теке по многим обласним местима којима би се могао поносити ма који главни град света.

„Шта да читам»“ пита читалац. „Шта да препоручим>“ шири руке књижничар, удаљен од великих градова, не могући да дође у додир са искусним библиографом. Згто се са свих страна захтевају књижничка упутства „Наш совјетски библиотекар мора се у свему разумевати: у историји партије, у књижевности, У уџбеницима. Да би могао да препоручује, мора и сам да зна. Да своје образовање богатимо, преко је потребно, наш читалац

|.

нам не да да стојимо на месту!..

Посао совјетског библиотекара који ради са масама, радницима, колхозницима, „службеницима — сасвим је друкчији него у другом свету, зато се не могу пребројати његови начини рада са читанцима, Поред учитеља основних шокла библиотекари у СССР су ти који совјетску културу из дана у дан дижу. „У тишини библиотека, У Усредсређеној тишини, где шуште странице листаних књига, као ограђен од бурног живота, ради совјетски библиотекар, али он чује разговетно пулс живота своје 3еме и учествује у том животу својим упорним пожртвованим радом“.

ДАР СОВЈЕТСКОЈ ДРЖАВИ

Државна библиотека СССР посвећена Лењину добила је на дар преко 100000 примерака и више личне библиотеке Н. А. Рубакина, познатог руског библиографа. Ова се збирка сматра једном од највеБих личних књижница у свету. Она има многа руска нелегална револуционарна издања, много научних униката, као и књижевних и умет-_ ничких, затим личну библиотеку А.

Херцена. Књигама ове библиотеке често се служио Лењин, док је живео у иностранству. Много пре Велике Октобарске револуције, пред свој одлазак у емиграцију, руски библиограф је поклонио прву своју (библиотеку, од 100000 књига Петербургу где је дотле живео. У иностранству, у Лозани, основао је библио-психолошки институт, којим је руководио сам "до последњих дана живота, до пре годину и по,

"кад је књижницу завештао својој

отаџбини. На његову књигу „Русија у цифрама“, написану у иностранству, често се позивао Лењин у својим чланцима, За његово библисграфско дело „Међу књигама“ написао је Лењин чланак „О бољшевизму“ а потом је објавио и рецензију на ту књигу.

'

ИЗ КУЛТУРНОГ ЖИВОТА ПОЉСКЕ

У Пољској се развија интересантан, плански, богат и свестран културно-просветни живот. У том животу пољска књижевна штампа још од првих дана после ослобођења игра видну улогу. У поређењу са предратном штампом, она је успела да обухвати много шири круг читалаца. У њеним ступцима, у току многих дискусија, изналазе се смернице пољског књижевног и општекултурног живота.

Послератни писци ближи су својом тематиком друштвеном животу него писци пре рата. Језик и стил се упрошћава, књижевна дела су јаснија и популарнија од дела створених у времену између два рата, где су формални проблеми, нарочито у поезији, били главна брига писаца. Ове промене, природно, наступају лагано; садашња је књижевност наследила из времена пре