Наша књижевност

ЈЕ

А.

РА ДР ДИ АД РАИ Му ле

ПРИ И а

је >

и ПО ДР ај

ње ви ЕР ДЕ

460 Књижевност

Послије ове пјесме, цјеловите упркос неколиким слабијим стиховима и акцентима, и послије пјесме „На мору“, долази нека врста поанте циклуса — пјесма „Далмација“: апотеоза љепоти, јунаштву, значају Далмације, рекапитулација њених борби, жртава и побједа, завршна, проширена, садржајно богатија и мисаоно продубљенија апотеоза животној повезаности наше и совјетске земље, химна нашој будућности. Пјесник кличе:

„Дубровник! 4 тебл не предал В ночи осаднои, неживон,

1 пел Шибенику победу

В далекои битве над Неворћ.

Далмациа! Те в дикон раме,

СУЗАНА ИЕ ИСС ЧИ

Где камни смешанњ: с гробами, Где все огнем обнажено.

Далмациа! Тв в дивнои раме,

Где горвр с морем заодно,

Где сами воздух — синин пламенњ, Земла — как терпкое вино.

иувавкикња» вевиввинивиннивтнвнир ввникивини в »вивинназназа»

Тр говоришњ мне волн накатом, И волнбр те — как твом народ, И неба огненнем плакатом,

Что здесб градушее живет.“ 12)

Други циклус Тихоновљеве књиге лирике о Југославији има пет пјесама („Огањ“, „Село спаљено у борби — таквих је у Југославији много“, „Гроб црвеноармејаца на тргу у Београду“, „Ноћни покрет“, „Платани Загреба“, „Вече у позоришту уочи проглашења југословенске републике“). У тим пјесмама захваћени су веома разнолики моменти и елементи из живота и ослободилачке борбе наших народа, из дана стварања нове, слободне државе радног народа, из нашег послијератног живота. И зато што тематски одра-

19) Дубровниче! Ја те нијесам издао у мртвој ноћи опсаде, ја сам у далекој битци на Неви пјевао побједу Шибеника. Далмацијо! Ти си у дивљем оквиру... гдје је камење помијешано с гробовима, гдје је огњем све огољено. Далмацијо! Ти си у дивном оквиру, гдје су планине и море заједно, гдје је

сав ваздух — плави пламен, ад земља — као опоро вино... Ти ми говориш навалом таласа, и ти таласи су као твој народ, и говориш ми Огњеним плакатом неба — да овдје живи будућност.